Дело

Д Е Л 0 194 одупрети ни заштптити народни рад. С друге стране сад се пресеца излаз њенпх прерађевина у холандске колоније. То је причинило велике кризе, поглавито ланеној нндустрији којом се занимаху на осамдесет хиљада домова само у двема Флан. дријама, те је њихов опстанак дошао у питање. Предузимане су разне мере подизана је царина на страни увоз не би ли се зло отклонило, али све узалуд. Најзад се образује једнл комисија која проучи стање лане е индустрије у свима крајевима. Држава по добивеним резултатима испитивања одлучи се да предузме рационалније мере за одржање домаКе индустрије. напусти се дотадашњн иримитивни систем прераде лана и ирибегне бо.вем начину култивисања и прерађивања, а на име почну се уводитн машине, за тим се озбиљно прегне радити на образовању радне снаге. То је био почетак иодизања практичних мануФактурних школа, званих ateliers cVapprentissag'e које прво поникоше у Белгији око четрдесетих година а после кратког времена пропагираше се те установе и по другпм земљама. Главни циљ који се имао у виду при оснивању тих радпоница беше практична спрема ученика у ткиву и предиву иа савршенијим разбојима. Ђак су пре свега морао упознати са свпма претходним радњама предења п ткања, извежбати у руковању ткачких алата, проникнути основе теоријско и практичке вештине ткања на разбојима, особито система Жакаровог (Jacquarđ) и т. д. Поступно иоред ткања ланенпх материја почну се уводити и друге блиске врсте радова, као бољи иачини бојадисања, израда разних гканина: тепиха , Фланела, сегелтуха и др. управо уводпла се Фабрикацпја свију артигсала од лана, вуне и памука који су дотле увожени из разних Француских Фабрика. Држава се умела прп томе вешто помоћи у прнликама општих криза, те је спасла ланену идустрију, развила је и увела многе друге гране радиности које данас у Белгији цветају. Она нпје сама оснивала те радионице, нити је њима руковала, него Фабриканти и мајстори а држава их само на го подстицала давањем материјалне иотноре. То су радиле општине п области. Мајсторп или предузнмачн радноница старају се о набаоци алата, сировина п настави ученика. Свака радпонпца