Дело

0 МЕЂУНАРОДНИМ ТЕЧАЈИМА МЕНИЧНИМ 215 сребра, што одговара одношају вредности између једне Фунте злата и 15112 Фун. сребра, на чему je засновано Француско двојно важење. А чим цена сребру сиђе испод ове стопе и чим се. упоредо с њом, и одношај вредности између злата и сребра измени, а на штету сребра, одмах неће више ни 100 Фр. у сребру вредети у међународноме саобраћају толико. колико и 100 Фр. у злату или 81 мар. у злату, него у онолико мање у колико је пала цену сребру и измењена релација на штету његову. По томе ће. кад у Лондону унца стандарда сребра кошта 58l5/,e пФенига (кад је, дакле, релација између злата и сребра 1:16), пари за 100 Фр. у сребру бити 78,70 мар. у злату, а кад унца стандарда сребра кошта 523[3 пФенига (кад је, дакле релација између злата и сребра 1:18), онда ће пари за 100 Фр. у сребру бити 69,72 мар. у злату. Немачки трговац, који мора да рачуна и на то да ће, нри реализовању својега потражи вања у Паризу, можда морати да прими и сребрне Франке, може само uo ову носледњу цену, при иначе подједнаким околностима, да купи меницу за Париз од 100 Фр., почем она за њ не вреди више од 69 72 мар. б. Мепична раван ирема земљама с иаиирном валутом. На други се начмн сазнаје мепични иари између земања с металним и земања са стварним паиирним законитим новцем. Овде паритет нема своје праве основице, нити ту има истинскога одношаја између вредности обостране циркулације метала, па је због тога, у овоме случају, само теоријско изналажење парија могућно. Ако у земњи с панирним новцем има ажије1) према злату и сребру, онда оне земље, које златом плаћају, прорачунавају меничну раван с том земљом према ажији на злату, односно дисажији.* 2) коју има папирни новац према злату. Ако се у земљи с папирним новцем вредност овога новца равна само према сребру, онда се, при проналажењу парија између те земље и земље која златом плаћа, мора узети у рачун не само дисажија коју евентуално има папирни ') Вцшак, који ее, према течају, плаКа изнад утврђене, номиналне вредноети некога новц&. — Прев. 2) Губитак на разлици између лање течајне вредноети и веће номнналне вредности новца. — Прев, 14*