Дело

новац према сребру, што у дотичној земљи с папирном валутом оптиче, него и стварни одношај вредности између злата и сребра на међународноме тржишту за пдемените метале. Ако ли, пак, у земљи с папирном валутом у опште никакав метал не циркулише, или ако је у њојзи забрањено плаћање ажије на метални новац, онда се ту ни теоријски не може да утврди паритет. Питање о томе, у колико је вредно да се за потраживања на такву једну земљу људи меницама служе, зависи поглавито од понуде и тражње. На Берлинској берзи нема нравога нари — курса за Аустро-Угарскт и Pycniy, где у ствари ностоји папирни законити новац.') Да су аустро-угарски исковани златници од но 8. ФОр. или 20 Фр. и златници од по 4 Фор. или 10 Фр. прави новци, ередства за плаћање, онда би пари — курс за 100 Фор. у злату био 202Ч2 марке. (? мар. у зл. = 100 Фор. у зл., 8 Фор. у зл. = 20 Фр. у зл. 100 Фр. у зл. = 81 мар. у зл.) Као мерило за одношаје вредности између аустријске валуте и немачке златне валуте може да нам послужи u нотирање течаја златника од по 20 Фр. на бечкој берзи. (? мар. = 100*Фор. х Фор. у Бечу = 1 нанолеондор (комад од 20 Фр.), 155 нан. = 1000 грам. оруто, 1000 грам. злата бруго = 900 грам. Финога злата, 500 грам. фин. зл. = 1395 марака.) А да су нешто руски златници прави новци, пари — курс за 100 руб. у злату био би 324,979 мар. (? мар. у зл. = 100 руб. у зл., 5,15 руб- = 6.544041 грам. бруто, 12 грам. бруто = 11 грам. нето, 500 грам. нето = 1395 мар.) Ш. Кретање меничне цене — менични течај Меницом се намирују међусобна потраживања и дуговања међу двема земљама. Када су, у даноме времену, ова међусобна потраживања и дуговања сасвим подједнака, па кад међу њима нема никакве разлике ни у секундарним околностима (у роковима за исплату, у безусловној сигурности потраживања), Дапас и Аустро-Угарс.ка п Русија иочињу ивлазити из овог ноложаја регудиеаваи.ем својс валуге. Прев.