Дело

16 Д Е Л 0 сци изашла пре или после тога споразума, — ми не знамо поуздано, али су још у животу два лица, која то могу знати: г. г. Н. Христић и М. Петронијевић. Ова би господа била позвана да се данас даду чути у овим историским важним питањима. Ако би држали да је још рано с овим догађајима излазити на јавност по нашем држању варали би се. Најбоље је говорити за времена, док је још суочење могуће, јер што се доцније буде писало важиће, сигурно, много мање. Дан два после овог споразума опазило се јасно, да је М. Блазнавац дохватио сву власт у своје руке. Говорило се, да је било неког сукоба, у седници, између К Цукића и њега; али да је М. Блазнавац остао господар положаја. И доиста Блазнавцу је сад служила целокупна администрација земље, са Н. Христићем, као председником кабинета на челу, а она опозиција, која је око листа „Србија" таворила, и сви, бутун, фрондери против Кнеза Михаила, поврвели су Мнливоју, једни да потраже код њега заштите од могуће одговорности, други добре положаје и топла места. Међу њима први је био Радивоје Милојковић, пашанац г. Јов. Ристића. Онај исти Радивоје, који је био, у првом часу после извршеног убиства над Кнезом, наименован за председника истражној комисији убицама Кнежевим, и који се те почасти одрекао. Првог дана за њега је било још сувише рано изаћи против убица Кнежевих, а опозиција око „Србије" није се показала ни мање хитра, ни мање услужна од Радивоја. Довољан је био само један кратак, али јасан и категоричан, разговор између будућег првог намесника и једног од главнијих опозиционара, те да се узајамни положај расветли, и нови односи утврде. Опозиција се ослободила грознога страха, који је услед изненадног, за њу, обрта ствари у корист Милана Обреновића њоме завладао, и данула душом, а М. Блазнавац и његов друг, г. Јов. Ристић, били су сутра дан у „Србији” истакнути, са свпма њиховим стварним и измишљеним својствима, за намеснике, и народу топло препоручивани10). l0) Ако би се усвојила версија г. Јов. Ристића да је М. Блазнавац био супарник Кнезу Михаилу за руку Катарине, кћери г-ђе Анке Константиновићке, не би бнло чудо што се он о овим елементима, о којима је вечито рђаво мислио и говорио, u за којеје онда знао на длаку, колико нх је оног часа у убиству Кнеза Михаила било компрсми-