Дело

НАША ЗАВРШНА РЕЧ 17 Чим је М. Блазнавац завладао положајем у кабинету и привременом намесништву, он је нама предлагао'1). да с којим од наших другова ступимо у будуће намесничко министарство, развијајући, по његовски, правац и програм нове ере. Он је говорио како треба прекинути са дотадашњим правцем, и ослонити се на млађе способне елементе; али како је он стално држао на то, да Ристић уђе у Намеснпштво, а Радивоје у министарство, ми му понуду нисмо примили. Нама г. Јов. Ристић није уливао довољно вере да бисмо могли рачунати на користан и озбиљан рад у земљи, а Радивоја нисмо ценили високо ни по спреми ни по карактеру. — Том приликом ми смо обраћали пажњу М. Блазнавцу на зависан положај, у који ће и сам доћи, ако са тим људима спрегне, но он нам је на то одговарао, да он мора с њима, јер нема с ким другим; али како су они данас ништа а он све, и како што год данас добију, добиће само од њега, они га морају слушати. У осталом, додао је, да он спрема, на сваки случај, предлог закона по коме ће врховну команду над целом војском задржати лично за себе, а ту је, рече, сва моћ. Наше опомене, да би такав закон био неуставан, и да му његове колеге, који ће бити* изабрани, пре него што се закон усвоји, неће на њ пристати, нису га могле излечити од ове заблуде; он је при свем том у могућност оваке комбинације веровао, и тек се отрезнио кад му је предлог био одбачен.12) товано, тако брзо и радикално опријатељио. Али ми у ту версију не можемо без других доказа веровати. М. Блазнавад мало које вечери да није бно на поселу у кућн г-ђе Томаније Обреновићке, стрине Кнежеве, где су долазили само Кнез, Анка, њена кћи и Др. Иацек; а нама изгледа доста неирпродно, нарочнто према карактеру Кнежевом, кад би он у истини тражио од Блазнавца да му уступи место код девојке, у коју су се обојица загледали, да и иосле тога остане Блазнавац тако потребна u пријатна личност у овом малом породичном кругу код г-ђе Томаније. На против, нама се чпни, много је природније да је М. Блазнавац затражио руку кћери г-ђе Анке тек за време Намесништва, и то у часу кад је оназио да има добра изгледа да постане заробљеник г. Јов. Ристића и љегове дружине, која је у кабинету и у зимљи била обладала, а љегов положај остао у ваздуху. п) Ми смо стојали са Блазнавцем у пријатељским односима. Ручавајући и вечеравајући годинама за једним сголом, мп смо налазили узајамног задовољства у томе дугом дружељу. Блазнавац je био веома пријатан друг и поуздан пријатељ. Штета је и за њега н за послове што је био на крпат образован, те су му погледц на државна питаља били површни и ск\ченн. Он је једини међу полптичким људима онога добаимао довољно одлучности, без које ниједан државннк није у стању ма шта да изведе. 12) Један од пашанаца г. Јов. Ристића или Радивоје, кад је Блазнавац изишао с предлогом у скупштини, окренувши се Црнобарпу, смакао је раменима чудећи се, и рекао: „А гле шта овај хоће?“ Дело IX 2