Дело

НА Б\ДЊЕ ВЕЧЕ 241 Из почетка сам мислио, да he он мени доћи, ама њега никад на очи. Бојао се, да га не ишћерам из магазе и да га не изружим. — Тешко мени — мислио сам тада, и умријећу сам, па ми неће имат’ ко год ни свијећу запалити, ни очи заклопити, — а ’вамо имам сина, што га нема другн !... VIII. Дође и бадње вече. Сви благочестиви ришћани веселе се Божићу и иду кућама, да раније унесу бадњаке, а ја усамљен, па к’о да и нијесам ришћанин. Нит’ имам бадњака, ни шенице, — к’о лутор'). Из комшилука чујем ђе неки и пјевају Рождество твоје и Дјева диес< па ми од тога дошла иекаква мука, чинило мн се к’о да ме неко уФатио за грло, па ме дави. — Свак је сретан осим мене, — јекнух, иа зајецах к’о дијете. А у исти час зачу се и из Ристине куће пјевање. Мене нешто штрецну у срце. Паде ми на памет, како је лањске године у мојој кући пјев’о, а ја му помаг’о. Па ми и нехотице дође жеља, да га видим. — Да га видим, — рекох, — па макар тај час умр о. И ја се извукох из куће, па се полахко пропех на дувар и погледах преко авлије у кућу. Он је баш прелијевао бадњаке вином, а она их посипа шеницом, Право да речем, никад ми се ни он ни она не учинише љепши ни прикладнији. — Бог их је створио једно за друго, — рекох, — а ја грешан хтједох да их раставим. У исти час обоје запјеваше Рождество твоје, а мени се учини, к’о да сами анђели пјевају. Срце ми закуца к о да be искочити и ја не могох даље, него овако стар скочих у авлију*. •) Мислнм да додази од ЈГутерани. У нас се .ijTop назива незнабожац.