Дело

О, леии цветку, нежаа ружо мајска, Мирисом твојим топио сам чула И ocehao осећања рајска.. . И, звездо сјајна, ти си утрнула ! Над гробом твојим. . мораше зар тако Девојко росо и с ореолом, Ја плачем јутром и у вече свако Искреном сузом, истинитим болом. Ах, ти си знала срећу моју с тобом, А ја болове на смртном тп часу.... И ја остајем да над твојим гробом Чезнем за срећом што ју земља засу ! Живот је живот... уснама ће мојим Прнути осмех или песма игда, Ал’ никад, никад оним жаром твојим, Јер васкрснути срећа неће нигда..., О трошна стварко ? ваздушаста сени ? Човече ?... Мисли, незајазна мисли, Стој ту ! Лажи и варком лечи мени На срцу јаде што су ми га стисли ! Прикривај јаву, и стварност и биће ; Лажи се, варај, обмањуј се свиме :