Дело

ДРУШТВЕНА ХРОНИКА Српска Књижевна Задруга Уредништво je добило Заиисник друге годигиње скуигитине Сриске Књижевне Задруге, држане 22. октобра 1895. годнне у Београду. Како Српска Књнжевна Задруга заслужује пажњу свих Срба, нзнећемо нашпм читаоцима укратко рад ове скупштине а ирема горњој књижицп. Пошто је председник Српске Књижевне Задруге бпо сггречен службеним пословима, скупштинп је председавао потпредседник Задругпн г. Пера П. Ђорђсвић, државни саветник у пензији. Бележио је тајник Задруге г. Хенрик Лилер, проФесор. Г. Ђорђевић је Језгровитим говором поздравио скупштину, и мп нз тог његовог говора пзносимо само главније мисли. Изнесавши значај књижевнога рада у животу једнога народа u показавши улогу Задругину у том раду код Срба, г. Ђорђевнћ зауставио се на неким моментима у Задругину пословању, старајући се да на првом месту ублажи који било ирекор досадањему раду Задругпне Управе. Тако је најпре показао да није нп мало кривнце до Уираве, што књиге трећега кола нису изишле на време, те се услед тога ни скупштина није могла раније сазваги. А да је Управа иогодила добар правац и књижевне потребе народне у избору књига, које je иружила својим читаоцима — доказ је у пово.вном одзпву на друго и треће коло. И ако не можемо бпти потпуно задовољни, ипак је досадашњи одзив толнки u такав, да стављаван сваке сумње даљи живот и наиредак Задругин. II број чланова, н разноврсност друштвенога иоложаја њихова а и што су они из разних српских покрајина — све то доказује, да је Српека Књижевна Задруга већ до сада стекла име евесрпске народне установе. А раширеношћу својих књига и једрпном њнховога садржаја Задруга моћно утиче на унапређење народне просвете. И само до даљег одзива стоји да Задруга не ирестане ићи овим тако дивно започетим путем. После поздрава председникова тајник je ирочитао извешгај Задругине Управе о раду Задругину за мннуле две године. У извештају се на ирвом месту ноказују лпчне иромене у управи Срнске Књнжевне ЗаДело IX 17