Дело

Д К Л 0 262 друге. На састанку 3. јуна 1893. године г. Милан Ђ. Милићевић поднео је оставку на члансгво у Управи због оптерећености многим пословгша. Управа је нримпла оставку и решпла да се г. Милићевићу искаже у записннку захвалност на љубави и заузимљивости у раду Задругину, Њсгово је место иопунпла изабравши г. Живана Живановића, државног •саветника — Премештајем из Београда 23. септем. нрошле године г. Уроша Благојевића било је за неко време унражњено место благајника Задругина п Управа је умолила свога члана г. Љубомира Стојановића, да ирнвремено ирими дужност благајничку. Како је г. Благојевић опет враћен у Београд, управа је 29. новембра одлучила, да он опет прими благајницу. Све до 1. јула прошле године био је председнпк Задрузи г. Стојан Новаковић, а тога дана поднео је оставку на нредседнишгво и чланство у Управи, п оставка му бп уважена 17. августа. Тада су дали оставку u потпредседник г. Змај-Јован Јовановић u TajHiiK г. ЈБубомир Јовановић. На истом састанку бише изабрани за председника г. Љубомир Ковачевић, министар просвеге и црквених послова, за потпредседника г. Пера П. Ђорћевић, д]»жавни саветник у иенсији, и за тајнпка г. Хенрик Лилер, проФесор П београдске гимнаспје. Одзив задругара за друго u треће коло бпо је онако исто сјајан као и за нрво. Број добЈЈотвора иорастао је у 1893. п 1894. години за 68 те је Задруга крајем 1894. год. имала 129 добротвора. II оснивачи су се добро одазвали. п ако је њихов 6poj незнатно опао а у корист улагача. Ово је било због погрешног разумевања чл. 9. те Управа п нредлаже измену његову, као што ће се ниже видети. Број улагача остао је толики, да се на њ не може иотужити. А ?а овако лепо постигнут успех Задруга има врло много да захвалп заузпмљивостц п вредноћи својих иовереника. Уирава је предложила да се на скупштини задругара изјави јавно признање досадањем труду оних повереника, који су до сада пријавили бар педесет задрутара на годину. - Сем повереника п државне власти у С]>бпји и целокупна српска штампа стално су иоклањали иажњу Српској Бњижевној Задрузи. За све толике услуге и помоћн Уирава се старала да са своје стране одговори очекивањпма задрз гарским. Пре свега у сваком од досадашњих кола Задруга је дала више но што је обећала. Тако је место обећаних шест књига и шесет табака дала у сва трп кола по седам књнга: у првом колу са 70, у другом са 100 и у трећем са 100 табака, и то у леном повезу. А шго се књиге нису могле баш на време раза•слати задругарима, није кривица до Управе. Hajupe је ваљало довршити прештампавање нрвога кола, па онда почети друго коло, а то је, поред знатно новећаног броја табака, задржало и пзлазак књига трећега кола. При одабирању књига за своје пздање Уирава је и сада обратила главну пажњу ирештампавању старијих нисаца. Тако је довршнла Доситијеву аутобиограФију и „Драматске сиисе“ Косте ТриФковића: даље шздала „Мемоа]>е Проте Матије Ненадовића. „Песме“ Јована Плнћа, „Два