Дело

263 ДРУШТВКНА ХРОНИКА Пдола“ Богобоја Атанацковића, и „Антологију Дубровачке Лирике“. Од савремене оригиналне лене књижевности дала је .Прве Жртве“ од Андре Гавриловића u „Тамо амо по Истоку од Др. Милана Јовановића Позитивне су науке заступљене „Каменим Добом“ Јована Жујовића и „Из Природе11 др. Јосифд Панчића, а ноука другом свеском „Историје Српскога Народа“ од Л?уб. Ковачевића и Љуб. Јовановића. На нослегку од превода Задруга је пздала ова дела: „С Францускога Парнаса1* у преводу Владимира М. Јовановића и „Воденнцу на Флоси“ од Џ. Елиота у преводу Андре Николића. Из благајнпкова извештаја видимо да je на крају 1893. години сгалан капитал износио 21.97065 динара. а на крају 1894. годпне 27.091,52 дпнара. Примање на крају 1893. године износпло je свега 67.077.02 динара, на крају 1894. године свега 74.272,41 динара. Издато је у 1893. години 38.221,95 динара, у 1894. говпни 47.753,78 дпнара. По прочитању овога извештаја повела се мања дебата и извештај би примљен. За тим се приступило избору тројице чланова Управе, који су по чл. 14. Правила иступили, и акламацијом бише изабрани они исти (г.г. Змај-Јован Јовановић, Љубомир Јоваповић и Љубомир Стојановић). После овога се прешло на предлог Управин о измени неких чланова Правила Задругиних. Скупштина прима доиуну чл. 8. да као нова врста чланова буду аочасни чланови и на крају да се дода да „правна тела (школе, општине, друштва итд.) могу бити само чланови добротвори или осннвачи без ирава у другој тачки чл. 9.“ — Тако исто прима се допуна члану 9. да „чланови, који су за двадесет година непрекидно били оснивачи, постају цобротворп и пресгају даље улагати.“ Око овога члана повела се дебата и на послетку бп усвојен но допуни г. Ж. Живановића и К. Таушановнћа, те сада тај, 9. члан гласи: „Оснивачи, који за двадесет година без прекида на време буду полагали свој улог, преводе се у добротворе u престају даље улагати. Чланови почасни, добротворн п они оснивачи, који су после двадесетогодишњега беспрекиднога улагања постали добротвори, добијају друштвену повељу, и њихова ће се имена објављивати на друштвенпм издањима.“ То су две најважније пзмене у Правилима. За преглед рачуна за 1895. годину изабрани су г.г. Милутин Ј. Марковић u Спасоје Стевановић. Музеј Српске Земље Природа је дивно искитила домовину Србинову. Она је лепим шарама богаго извезла оно земље нгго се отаџбином српскога народа назива. Али те су природине ствари, ти украси онога земљишта на коме £е сриски народ разастро, растурене ио разним крајевима, па их и мало