Дело

Д Е л 0 2В4 знамо и слабо их познајемо. Да не би то тако и даље остајало, осећала je се н осећа иотреба једне усгаиове у коју би се временом ирикуииле и сместиле све ирироднине Србијине и сриских покрајина. Осећа се потреба завода у коме би биле под једним кровом нрнбрано и сређене све сгене, разноврсни минерали. различито биље н оне разнолике животиње. Многима је одавна јасно било да и Србији треба завод у коме би била скупљена и иредстављена целокупна природа и природна економија сриских земаља, завод у чијим би просторијама биле изложене све природнпне наше простране домовинеТако скунљене и изложене могли бп их лакше нознати они који за њих разбирају, а уиознава]ући нх више бисмо се сви ми ириближили и познавању евоје лепе отаџбине. Даље, знало се да би се таквим заводом могло више и јаче нодстаћи систематско проучавање биљака, живогиња, минерала и стена по срнским земљама. Увиђало се да би нрикупљеним и проученим ирироднинама такав завод знатно и иомагао и олакшавао наставу Јестаственпце по школама. А поред осталога та би установа као скровнште природнина заинтересовала српскп свет, те да разбнра више п о природинпм стварима. 0 свему се томе разговарало, мисао се та ширила из Велике Школе и одобравала се u нрихватала ван ње, али се застајало пред шггањем : како све то и да се оствари ? Природњаци про<Ј»есори у В. Школи чинили су и представке министру просвете за ову потребу, али свака новина тешком муком себи место осваја ! Управа ПроФесорскога Друштва на своме састанку, држатом 6 децембра 1893 године, донела је одлуку ове садржине : „Да би и ПроФесорско Друштво дало видљива знака, колико' поштује и ценп просветнп рад нок Др. Л. Докића, бпвшег председника Министарског Савета и министра просвете, kojii је за свога министровања помагао ПроФесорско Друштво u морално и магеријално — Управа одлучује — да прихвати мисао о оснивању Јестаственичког Музеја, коју је Др. Л. Докић гајио у договору са својим друговима јестаственичарима, и да на тај циљ одобри издатак из друштвене благајне у суми од сто (100) динара као првн нрилог за оснивање тога музеја.*) Оваква је одлука донесена о смрти Докићевој и зато да би се на тај начин избегао штетан иови обичај иолагање венаца од вештачког цвећа на ћокојников одар. Јер се за те венце знатна сума новаца нз Србије износи и у туђину односи, а тим се венцима ири погребпма само парадира. Али благајница ПроФесорскога Друштва је танка и слаба, па за то вал.а да та одлука и ue беше извршена до 4 окгобра 1895. године. А тога је дана овогодпшњи благајник Унраве ПрОФ. Друштва извришо ту одлуку u предао Унрави Фондова сто динара и умолио је да отвори у својим књигама одељак (иартију) нод именом „Фонд Српскога Јестастве*) „Наставник" аа 1894 годину стр. 101.