Дело

друштвен\ хроника 265 ничкога Музеја“ v који би могла уносиги сваки нрилог, којп би јој био нредат ма од кога лица на го име. Приликом иредаје новца наређено је и ово : Новац овај као и свп прилози иредавани Управи Фондова издаће се само ономе лицу илн друштву које оснује српскп Јестаственички МузеЈ у Београду, па макар то било u после педесет илп сто година. Мисао о подпзању Јеетаственичког Музеја у нас, овпм је се укличила. Буде ли свестране помоћи, устаошгва и истрајности онда ће се та клпца моћи развити у праву биљку и разгранати се у читаво сгабло. На 40 састанку Геолошког Друштва, држанога 10 децембра 1895 годпне, поред другога рада, развио се п опет разговор о потреби оснивања Јестаственичкогда Музеја у Београду и о користи коју бп од таквога завода могла имати српска јестаственица А кад се сазнало да је код Управе Фондова већ основан „Фонд за подизање Јестаственпчког Музеја* онда су u учесници овога збора гсолошког, под осећајима те потребе за нас, приложили сврје прве прилоге. По том је одобрено да се п тај прилог, преко Унраве ПроФ. Друштва, преда на руковање Управп Фондова и да га она споји са ирилогом добпвеног од ПроФ. Друштва.*) „Панчић,“ друштво наших великошколаца из прнродно-математичког одсека. похитала је као омладина, која се трудп да научи читати књигу природе, потпомогне остварење и њој преко потребне установе у својпм студијама, н пружило је свој прилог који је спојеи са ранијим прилозима. А одмах за тим и сурадници Геолошких Анала Балканског Полуострва приложише свој дарак за МузеЈ. Доцније је за подизање Музеја Српске земл>е прнложила своје прилоге Брачарска н Београдска задруга за међусобно помагање и штедњу. Довде је Јестаственички Музе) или управо фонд за подизање овога имао само кристализациону тачку, а овпм прилозима та се тачка ночела стварати телом, и, ако Гог да. развиће се у кристал са пространим димензијама. Одзнвом и учешћем нарочито Геолошког Друштва, које у нас тако корисно п напредно послује, нпје се ни могло а ни смело застатп са даљим радом у овоме правцу. Домпшљало се је п разговарало о томе : шта би се могло и како даље порадпти на овоме. Неким члановима Управе ПроФесорског Друшгва учинило се понајзгодније да старање о заснованом ФОнду ПрОФесорско Друштво преда у руке нарочигом одбору, који би се састајао из људи који се стручно баве проучавањем пцнроде н њених гворевина. То је и учпњено алн у ширем смислу. Да би се, дакле, установљењу Јестаственичког Музеја приступило одређено и иравилно као да би се прикупљање прилога u добровољнпх и друге врсте умножило и раширило, Управа ПроФесорског Друштва одлучнла је у седници држагој 12 децембра 1895 годин^, да умоли два*) Наставник, за 1896 годину, књ. VII. стр. 35 „Геолошко Друштво.“