Дело

ПОЛИТПЧКИ ПРЕГЛЕД 269 овај други пут бољи, — имаће уза се сав народ: и показаће да му није оскудевало добре воље за измирење с Русијом, а шго није успео наЈмање је његова кривица. Оволико и овако се у јавности знало. Мећу тим иза кулиса, где се нс пуштају радознали и брбљиви новинари, већ поверљиве ћуталице динломате, без сумње je било готово све доконато и чекало се на време, иа да u јавност сазна за сретан свршетак десетогодишњег етнчко-иолитичког спора између Руса и Бугара. Нити би кнез Фердннанд био пошао онако непоузданим путем, којим се неће ни умети ни моћи вратити натраг нити изаћи на чистину, нптн би се цар Никола онако брзо решио да се ирими кумства ири превођењу Бориса у православље. Да ли је пак онако бпло како би хтеле „Келнске Новине“ да знају: да је још нокојни Стамбулов покретао то питање код кнеза Лобанова, тадањег посланнка у Бечу, п да се разбило о чврсту вољу цар.а Александра Ш, који није хтео да чује ни за какве услове, на да је по смрти царевој сам кнез једне ноћи тајно учинио посету кнезу Лобанову и од њега добио потпуно обећање, — све то се и може и не може алн једно се мора веровати, да јавност није знала да је све било утанчаноТек на 3—4 дана пред Сретење вратио се кнез из Рима у СоФцју. а одмах за њим стигао је и одговор царев на писмо кнежево. да он шаље свога генерала, Гаљенишчева-Кутузова у бугарску престоницу, као свога заступника. 2-ог Фебруара свршен ie најсвечаније акт превођења у нрпсуству рускога изасланика, турских нарочитих носланпка. нашега п францускога предсгавника а уз бескрајно одушевљење бугарскога народа. По цену свог кућевног мира (јер је кнегиња Лујза, доста потресена због овога, за краће време напустила СоФију), учинио је кнез Фердинанд ову драгоцену жртву, али од ње далеко већи усиех ностигао На сам дан нревођења кнезу је стигло званично саопштење Норте, да га је султан признао за кнеза Бугарске u да ће иредложити и другим силама да га признаду. На скоро за тим дошло је признање од Аустрије, Француске, Немачке, Италије и на нослетку од Енглеске. Тако се учинио крај једној десетогодишњој привремености и ненормалности, — што је све до сада нмало, нема сумње, свој рђав утицај на бугарске унутарње и спољње односе, и Бугарска се вратила у здраве и нормалне прилике. Оно што је до скора пзгледало као неостварљив сан, сад је очигледан Факат, — измирење и признање, а све то по врло малу, личну жргву кнежеву а не народну. Без сваке је еумње. да је овако пзмењено стање у Бугарској не само од локалног значаја већ донекле и од међународног, само ииак не онолико. кчко се у патриотској зебњи код нас могло вероватп. Да није само од локалног значаја ова промена у Бугарској иоказује оно доста онравдано веровање даћеБугари за своје иародне асгшрације имати сада поузданији ослонацу Русији но у Аустрпјн, те сејебојати, да се с далеко већом збиљом не понове устанци у Македонији, као прошлога лета, u не изазову опhitii европски занлет, а то у овом моменту не жели већина Евроие То би дакле била оиасност за европски мир. Друга је зебња да ће ру-