Дело

•270 Д Е Л 0 скн утицај толико иреотети маха, да Вугарска унраво не1>е нн имати спољне политике, јер ће се она нз Петрограда диктовати, тако би Руспја имала у својим рукама етапу за Цариград. А треће. — нас се тиче. Овако и морално н магеријално оснажени Бугари биће озбиљна опасност по наше интересе у Македонији. И ако донеклс, али само донекле могу ностој «ти све ове зебње, ипак je неоправдано веровати да су се нрилике тако радикално нзмениле u да могу наступити оне комбинације, које овде наведосмо. Да Бугари неће помпшљати на нокушаје у Македони)и внше је но вероватно. Не говоримо ово иоводећи се за аустро-угарском шгампом, која озбиљном мином, с пуно жеље да нас добру ноучн. чига нама Балканцима лекције из међународне иолитике с познатим наравоученпјама. Штампа иашпх суседа је у непосредној онасности да побрка жеље с Фактима, те се не бнсмо моглн озбиљно позивати на њу. Сама руска штампа, која је и овде најмеродавнија, казује мишљење рускнх владкних кругова. Најозбиљнији руски лист, „Новоје времја“, адресује на Бугаре савет, да они знају да Русија не жели заплете на Балкану п да према томе и подесе евоје држање. У одсуднијем тону обраћају се с истим циљем на Бугаре „С. Петербурскија вједомости“, чији је главни редактор кнез Ухтомски, како веле, persona grata код цара Николе. Ну ннје само штампа на коју бисмо се овде позвати могли, већ и други далеко убедљнвкји Факат говор у нрилог тога, а то је — интимно пријатељство руско-турско. Турска је, да би се спасла напасти Енглеске уз коју је Аустрија била вољна да секундира, нашла још јединог спаса да се баци у наручје Русији — тако су оне сада у међународној политици интересом везанн сапутници. Нитп бп пак Русија трпела заилеге на Балкану сада, када joi преко потребно да има одрешене руке на IIстоку, у Кореји. — Да ли ће нак руски утицај нотпуно преовладати у Бугарокој, да не ће бити места за други чији, и ако се не може сиорити не може се пак нн одсудно тврдити. Свакако је да измирење није што и иотчињење, како је хтела то аустријска штампа трагично да узмеАко бнсмо хтелн, без обзира на све скрунуле, отворено да признамо, Бугари су добнли маснији залогај но Руси, у измирењу. Сви знаци говоре, да се Pycuja неће мешати у унутарње ствари Бугарске. За измирење није Бугарска ннчим другим платила до што ће принц Борис веровати да дух светн произилази н од опа и од снна. Сетимо се нак Бугарске ире 10 година, — када је бугарски војни министар био Рус а руски ОФицири у бугарској служби ! Колико је онда унутарња политика могла бити без утицаја са стране! II колико је и какво нацнонално осећање онда и сада! Бугари су дакле добпли погиуно одрешене руке унутра и опет су се измирили с Русима. Потчнњење дакле јс полнгичка халуцинација, која се превиђа аустријској штампи, кад год је реч о балканским Словенима и Русији. Ледно су само Бугари, због ових 10 неблагодарних година, моглн нзгубити : шго им неће Русн онако безусловно веровати ; али мален губитак, јер се политика тиме ставља на њено ираво земл.иигге, земљиште интереса и једне и друге сгране. Тако