Дело

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД 273 европским силама. За што покретати мисирско питање, а не уједно и босанско-херцеговачко ? Истина не морају се оба покренути, али није невероватно. „Новоје времја“ — увиђа једну могућност, да се не иокрене босанско питање, а то је да и Аустрија иотномогне Турску у мисирском пптању, а за то као накнада да буде: да се у ово друго питање u не дира. Ова испреилетеност и сложеност ових питања као и озбиљност последнца ако се покрене решење њихово, даје нам разлога да верујемо да ће се она одложити; да ли пак ad calaendas graecas, до других нрилика, време ће u на то одговорити. Од ових замашних међународних иитања и догдђаја да се окренемо локалнпм, унутрашњим приликама једне земље, чија је еудбина често бивала судба Европе. У Француској је претила једна озбиљна унутарња криза, уставна али не п без социјалних примеса. Мали узроцн велика дејства. II министар Француски у радикалном кабпнету Буржо-а. Рикар, није никада могао ни помислити да ће једном малои нетактичношћу распирити пламен огорчене борбе двају не само политичких већ и социјалних нротивника. Да би ускорио рад истражних вдасти у јужној железницп он је доста снорог судију Rempler-a заменио Poittevin-ом. Сенат је нашао да је министар повредио закон о независностн судској и оштро је осудио рад министров- Иза ове мале чарке спремала се тек права борба двају протпвника — конзерватпвне и прогресивне струје. Из ове оштре лекције испрело се једно уставно пптање да ли је влада одговорна и сенату и комори. Министарство је стајало на земљишгуда има одговарати само комори а не и сенату, сенат је пак тврдпо да је и њему одговорно. Комора је била одмах после сенатског вотума, пзгласала пуно иоверење влади — п кабинет се на њ ослањао у борбн иротпву сената. Веровало се, да ће сенат штрајком, недржањем седнпца приморати влад^у да одступи, па ипак је у овоме спору био први сенат који је иоиустио, изјавивши да у интересу земље неће да тера мак на конац. али да ипак осуђује поступке владине. То су били мотиви сенатора Демола да одустане од своје интерпелацпје о чл. 6. устава Франц. републпке, те да се заустави борба која би имала огромна значаја. Мора се признати да се нредседник републике, Фор, веома тактично п ираво државнпчки држао. На све сиренске позиве конзервативаца да се и он умеша у овај спор, он је остао потпуно тактичан, не хотећи да компромитује свој В1ЕСОКИ положај нартпзанством. Две воље, две истине, о једној ствари не могу бити, — иа не може ни министарство бити одговорно и скупштпни и сенату. А кад би се и преко ове истине иризнало u ираво сенату, и онда бп радикално социјалистичко министарство било једна потпуна немогућност. Радикали н соцпјалисте тражилп би тада или ревизнју устава илп ако не би ту успели, онда није невероватно да би напустили легалну борбу, — јер ово већ нису само политички противнпци већ u социјални. Од сената је било мудро што је попустио, од министарства паметно што није прихватило лозпнку: ревизија устава а од председника републике државнички што се није хтео да заведе — и умеша се у сиор, Тако су срећпо уклоњени узроцн за једну мучну уставну борбу. — т/Б —