Дело

Д К Л 0 вуче за еобом друштво. Times а за њим и друге новине донеле су невероватни глас, да Турска намерава да нокрене египагско иитањс. Енглеска је 1882. окупирала Мисир — због анархије у земљи, која јој толико дугује — њезина два представника седе у египатском министарству н младп кедиФ, н преко свога познатог непријатељског расположења према Енглезима, ипак слуша н невољно енглеске савете, т. ј управо Енглезн Фактичкн п господаре у Мисиру, ослањајући се на појачи корпус своје војске. Ну Мисир није само аутономна територија већ u део Турске царевнне. II ако је већ близу 18 година од доба када су Енглезн посели Египат Турска је гек сада нашла. ако се обистпне ти гласовн, да покрене иптање о напушгању Мисира. Неки би листови хтели да видс овде утицај рускп и Француски, да је Турска од њих п добила миг да покрене то питање , јер је због усамљеног положаја Енглеске за то најзгоднији моменат. Узмемо ли у обзир и огорченост Турске на Енглескуашто јојјеонолико посла задала у Јерменији. онда нпје невероватно да ово насу cajvio новинарски гласови, већ да имају карактер истине. Најпре се демантовало из енглеских владинпх кругова, али сада као и онн да не могу да пореку истину, да ,је покретање овога питања у току. Хоће ли Енглеска прпстати да напусти Мисир без једног европског рата? На ово је мучно вероваги. У Индији је извор богаства енглеског, ту је жпвац енглеске трговине. Енглеска неће хтетп без велике невоље да напусти суецки канал и Црвено Море, — да веже сама себи руке да пут за Индију не осигура но остави ће®у других. Русија када не би имала нпкаквих другнх интереса до јединп тај, да сада баш зада Енглезима посла, када је метнула руку на Кореју да нпје далеко од тога да ову краљевину узме у протекторат, ипак бн имала и другпх заповеднпх разлога да помогне Турску н Фрацуску. II њој треба — као н Француској н Немачкој — да буде пролаз кроз Црвено Море за ратне лађе осигуран. и она има моралннх обавеза према Француској, да је помогне, а интереси Француекп у Мпсиру су у диаметралној противности с енглеским. II још један разлог остаје за Русију, а тај је: ослабити енглески углед и енглеску моћ где год се може; Ван Евроне само су две велике силе, два велика такмаца, око којих се остале као трабантп око планета, према интереспма групишу. У овом еветском значају руско-енглеског спора, у оном лаганом темиу борбе. која траје више од једног столећа, борбе два колоса светска, а у којој се сићушни ннтереси, за које би мали народи залагали свој опстанак, брншу сунђером, н у очима остају само они велики светски интереси, у томе u лежи чар посматрања руско-енглеских односа. Руси н Енглези сусрећу се на свима крајевима пространога света, иоље њихова рада то је цео пространи свет. Ну питање о Мисиру има вредности и за нас, оно не стоји без и какве везе с Босном н Херцеговином. Пстнна има Формалне разлике — Аустрија има мандат свпх евронских великих сила а Енглеска га нема. Али стварне разлике нема — и Босна и Херцеговнна, као н Мисир, још су делови турске царевике а окуппранн двема