Дело

280 Д К Д 0 му се не може одрећи искреност. II то је унраво оно. што овом његоboim чланку даје велнку вредиост. Бугарска се Јансену кад је 1894. годнне по други пут у њу дошао, учинила да је мала, али нстински модерна држава, која је очувала u доста црта оријенталских. 4им је ступио на бугарско зем.вишге, Јансену је најпре нао у очи — културни значај евроискога милитаризма. „По мало личи на противречност, али је тако. Мухамеданац слабо мари за хришћанскн свет au sich ; у његовим очима он вреди толико. колико је кадар импоновати му својом грубом војном силом и техничком надмоћношћу. За то ја и рекох, да милитаризам игра велику цивилизаторску улогу с ове стране Дунава. Крупови тоиовп, апарати Француских инжињера, криве сабље рускпх козака уливају* Турчину много више иошговања нрема ђаурину и његовој верц, него ли сва библијска друштва скупа узета.“ Те су се мисди натуриле нисцу саме собом, кадје, седећи пред каФаном, разгледао оне разнолике слике и прилике, које су му показале Дедну цивилизацију, која је још орпгинална, мада није оријенталскн заспала, и европска, — ма да још нпје покварена u блазирана.“ А ми смо у овим мислима нашли u лепо објашњење онако остентативно свечаном дочеку Стојилова у Цариграду. Имаће њему ц других узрока, алп му, ми бар тако мислимо, овај није најмањи. Koju хоће да уочи праву Физиономију једнога народа, треба • e да иде у село по наЈудаљенијим краЈевима, у којима се раса наЈнајбоље одржала. Јансен је ишао у села око Старе Планине. Нама се чпни да je он чисти тип бугарскп морао гражити мало источније, као шго су то радпли и сви досадањн иутницц. „Мало је народа, велп писац, који су очували тако добро као Бугари првобитну лепоту. Турско нго као да је расу подигло и ојачало, те је иостала чистија. Бугарин се одликује јаким телеснпм саставом, правилном снагом, отвореним п правилним лпцем, ошгрим и живим очима, а уза све ово је дошло још u оно југословенско пластично достојансгво u она, тако рећи, аристократска Финоћа, која се огледа на лицу. Та се сиољашња поноситост показује и у иокретима... Само но изузетку ће бугарски сељак поздравити нролазннка-странца са „добар дан,“ а жена се готово никад u не осмељује поздравпти или од кога поздрав примити. Неповерење према странцима и данас је још в])ло јако. Неповерењу Бугара према грчким свештеницима, који су им у једно време били најгорп непријатељи, и данас се још виде јасни трагови : вера код Бугара има данас много мање значаја, него ли у других Словена. Цркава је у опште врло мало н све су врло скромне: о побожности ни речи не може бити. Ни у Једној бугарској колиби не видех икоае, а и крст се налази врло ретко. Услед тога има бугарско свештенство слободнији друшгвени положај, те је могло да игра и оно улогу у политичком ослобођењуА Овај нам се иоследњи закључак не видн довољно основан. Зна се какву су улогу играли свештеници у нашем ослобоћењу, а наш је народ доиста био побожан.