Дело

ПРЕГЛЕД БУГАРСКИХ ЛИСТОВА 281 „Бугарско осећање самосталности најбоље се ноказује на Балкану, где је ирирода најбогатија, а народ најсиромашнији. Бемља је врло сиромашна у тим планинама. а чуварни Бугарин носи у варош на продају све што му није најиотребније. У погледу таквога шпартанскога живота може Бугарин да се такмичи с Црногорнем. алн је бољи домаћин и од њега п од лакоумна Србина.“ Јансен је смео с ума, да је и Црногорац Србин, а друго није хгео иматн на уму, да се овако оштра осуда о едном народу не може изрећи, док се не види „како он живи по селима по најзабаченијим крајевима у којима је нациопалнп тип најбоље очуван.“ Да је имао воље и прилике пробавити који дан по селима ужичкога, руднпчкога или тимочк :га округа, не би могао тако олако тврдити, да је Србин лакоуман. Свој чланак завршује Јансен утисцима , које је на њега учинила СоФија. Она му се учинила, кад ју је но други пут видео, као бугарска сеоска девојка, која је, удавши се за Немца, добила са модерннм оделом евронски нзглед. Промене, које је могао запазити, у Софпјп. показале Су му се негативне : СоФија je и 1894. г. учинила на њега исти утисак. као п 1890. г. „Највећу промену у Софији претрпео је „Црвени рак'. који je пре три године био проста пивнпца где се точило Дреерово пиво. а сада је велики ресторан, удешен „према свима захтевима модернога в]>емена. Умножили се Немци у Софији. па са њима ојачала и — жеђ.“ „Досељавање Немацауове крајеве врло је карактеристична иојава Како Аустро-Угарска нема колонија, Koje бијој служиле као резервоар за непотребне јој људе, она се служи Бадканским полуострвом: Румунијом, Србијом, Босном и Бугарском. Разуме се да у ове земље не одилазе најбољи аустријски синови. Већнна је ових досељенпка састављена од иропалпх трговаца, деградованих ОФИцира и т. д. који доносе, доиста, са собом неку врсту културе, али не с њене најбоље стране. Ти људи долазе или да проживе јеФтиније, или да стеку иара. али у сваком случају њихов долазак није од користи ни магеријалном ни моралном развићу народном. Раскош расге, дјзуштво се деморалише, а опога што је оригинално, здраво и природно здраво нестаје. То се може да опазн не само у Београду и Сарајеву, него u у Цариграду. Противу те социјалне напасти борн се југословенска социјална демокрација, и та ie борба исто онако природна самоодбрана, као што је п младочешки антисемитизам, — да земља не донадне у положај. у којем се налази данас „Галиција.“ i „Целокуиан утиеак који СоФија на ме учини, кад je ио други пут ноходих. Hiije сасвим јас-ан и добар. Али као што Петроград није Русија, тако исто не треба индентиФиковати ни Софију с Бугарском. Бугари су пргав, здрав, чуваран п радан народ — о томе сам се уверио приликом оба своја пЈзеласка нреко Балкана."