Дело

Д Е Л 0 '2&'2 * Сваким даном све се више увиђа важност прикупљања статиотичких података, којп ломажу да се јасно уочи шта је добро, а шта онет не ваља у животу народном. Посматрају лн се одвојено једни од других низовп појава, у животу народном, често пута им је тешко пронаћи узроке, и многн би невичан иосматралад склон био изЈавити, да се и не могу иронаћи закони, који њима унрављају. Тек кад се проуче веће количине једнородних нојава у животу људских друштава, може се легш видети, да и њима унрављају закони, које није тешко пронаћи. Прибирањем оваких нодагака u иснитпвањем ових закона бави се нарочита наука, статпстика. Н>ена је вредност у наше до а свуда призната. У свима напреднијим државама поклања се велика пажња установама, којима је задатак старати се о прибирању и разраћивању материјала статистичког, јер се њнме најбоље објашњује економско и социјално стање у свакој земљи. Од како је у нас статистичкој унрави на челу неуморни наш раднпк, г. Б. Јовановић, ми се можемо поносити урећењем и обилатим радом ове установе. У Бугара још нпје прикунљање сћагистичких иодатака изведено како треба и за то прилично оскудевају у аутентичким иодацима они који би да се посвете нроучавању ових појава, о којима може дати тачна објашњења једино статисгика. Г. Т. Данилов трудио се прибрати и нроучитн статистичке податке о Бугарској , прикупљене нриликом пописа 1881 и 1888 год. и резултат о кретању становништва за 1881, 82, 85, 86, 87, 88 и 89 год., Плод тих својих испптивања изнео је у чланку „ЈЈокушај о демографије Бугарске, пггампаном у „Бљлг. Пр4гледу“ (књ. IX—X, стр. 206—239, u књ. XI) Држимо да ће интересовати наше чптаоце најважнији подаци из тога чланка llo поппсу од 1881 етановништво је у Бугарској изноенло 2,007.919. а по поиису од 1888 г. 2,193.434. То је сгановннштво настањено било на земљпште, које је обухватало 63.562 □ км. Према томе је 1881 год. на свакн квадратни километар настаљено било 31 *6, а у 1888 год. 34*5. у јужној је Европи та циФра 49. Густина становништва зависи од благостања његова: што је благос/гање веће, п густина је већа. Према полу становништво је у 1888 годени било подељено овако : мушкихјебило 1,120.962, а женских — 1,072.372, а то ће рећи да је, према целокупном броју становништва, било 5Г'|0 мушких н 49°/о женских. > Евроии је женскп нол у већини, а у Бугарској на иротпв, мушки. Ако бисмо становнишгво иоделили на нерадно (од 0—15 год : и више од 70 година), полурадно (од 15—20 год. и од 60— 70 год.) и радно (од 20—60 година), изпшло би да је раднога становништва проценат 40.6°|о, полураднога 13°lo, а нераднога 46,4°U- Нигде ироценат раднога народм није та о малн као у Бугарској. — Ако се гледа па врсту занимања становништва, излази да је 1888 годнне било 75,7u/0 земљоделаца, 9°|0 нндустријадаца, рудара н зидара, 4.5°|0 тргсваца 3,7°|0 надничара 2.76° „