Дело

ИРЕГЛЕД БУГАРСКИХ ЛМСТОВА 283грађанских, општинских и судских чиновника и људи сдободнмх ироФесија, 2.2% учиника. 0.54% без тачно одређепога занима1ва. liao што се види, земљораднпци чине 3|4 од броја целокупнога становништва. — У иогледу пак телеених недостагака Вугарска сгоји, опет према понису од 1888 године, овако : на 1000 душа има слепих 32,5, глувих 23,4 глувонемих 9,7, лудих 9.9. сакагих 42,9, с различним другим недостацима 207. Ни у једно] земљи. ио Јансену, нема толико слених, глувих u глувонемих. Узрок овој иојави биће да је турско господарење п последњи ратови.По вери је становништво бпло 1888 год. подељено овако : православних 74°|0, мухамеданаца 23,7°ј0, других религија 2,3.°|0 Народно образовање у Бугара напредује јаче него што би се могло претпоставити према ономс што у том погледу бпва код другпх народа, којима се не може порећи тежња за образовањем и љубав нрема нанредовању. По тврђењу г. Данилова, у Бугарској је проценат писмености 10.7%. Нодацн које је он прикунио и на основу којих је он рачунао нриличпо се добро слажу са подацима, којенам даје г. К. Јиричек у своме делу Кнежевииа Бугарска. Међутим је у истом часоппсу, у коме је г. Данилов штамнао сво чланак, шгампан раније, (у књ. VII. 1895. стр. 103—100) чланак Ат. Пширкова „Писменост становништва у кнежевини Бугарској “ у коме се износе подацп од ових у многом погледу различни. IIо Ат. Пширкову је проценат нисменостп у Бугарској износио 1893 годнне 13.33.u0 Ма колико веровали у подобност наше браће Бугара да напредују, опет нам се чини да овако нагло напредовање нема себи равна, и то нас наводи да сумњамо у тачноет података г. Ат. Пшнркова. Основаност ове наше сумње још се боље угврђује, кад се нореде иодаци, које за исту 1888:89 школ. годину даје Ат. Игаирков са подацима које налазнмо у овом чланку г. Данилова. У години 1888 у видинском је. на пример, округу нроценат иисмености био, ио рачуну г. Дапиловх 6.6° 0; а у 1893, по рачуну г. Иширкова, 11,22°|0, дакле скоро два иута више. Тако је исго и у већнни осталих округа. Доиста нечувеп наиредак за циглих пет година — ако нпје само преувеличан ! Да изнесемо још неколико података о кретању становништва, а оно се огледа у женидбама, рађању u умирању „Постепено онадање, како у аисолутном тако и релативном броју венчања, очнгледан је доказ, велп наш статистичар, г. Бог. Јовановић, да п благостање у пароду оиада И Бугари су, као и ми у овом погледу худе среће: број венчања u у њих као и у нас иолагано али стално опада. Али ми онет за то стојимо у неколико боље одњих. Средњи број венчања за период 1881—1889 износиоје 18,694; а у нас je средњи број за нериод 1878—1890 био 22.014. Проценаг је за 1000 становника у Бугара за то време 8.9%, аунас 10,39.% Да би се вндело ноступно опадање у броју венчања, пзнећемо нрецентне циФре за поменуте периоде у Бугара и у На хиљаду становнпка било је венчања у Бугарској : 1881 год.—10,09% 1887 год.—9,10°|0 нас.