Дело

KPUTIIKA II БИБЛИОГРАФИ.ТА 305 она је, тек њиховим ударцима уздрмана н оелаб.Бена, дошла па Маџаре u Аустријанце, па јој они ипак не могоше одолети. II Срби ни иосле ннсу борбу папустили. иа су се и први од балканских народа на ноге усправили и државу српску васкрсли. Онда кад овај сулуди старац вели да је била свуда тама, онда је бнла свуда борба српскога народа. Кад су други ћуталн и служнли, он се борио и за себе и за друге. Писац осим Црне Горе и устанка срнског од 1804. не зна ни за какве друге борбе српске- Онда није чудо да он свуда види таму која је у његовој главн и у његовој души. II као год што пиеац овако „објашњава“ н криви Српство за судбину му ранију, тако он и у данашњем раскомаданом стању његову нигде не види „прикупљене снаге“ за отпор туђем „растапајућем елеменгу.“ И за то су му криви „напредњаци, либерали, социјалпсте и радикади“, који се боре на живот и смрт, и тлачу и кољу узајамно. „Од дипломате до последњега сељака, од највишега првосвешгеника до најмањега ђака, све је то у међусобној политичкој борби огрезло.“ Писац налази да је то бесмислица и да су то продукти „туђих друштвенпх и политичких одношаја.“ Он би хтео ираву народну странку, он би хтео момке из ње, да се „ухвате у коло стварнор материјалног, умног, једним словом правог културног напретка народног.“ II што тога нема писац налази, да је „свему томе српски народ сам крив“!! Основна мисао пишчева је, да је свему злу српскога народа крива полдтичка борба, која се у разним струјама и правцима политнчким иоказује. Много политизирање и учешће чак н нижих сдојева народних у политичкој борби крије у себи сву несрећу која српски народ сналази п крја га је, по мишљењу писца, већ спремила за пропаст. Та се мпсао као црвен конац нровлачи кроз целу књигу. Тога ннје требало и смело бити. Српски народ требало је на култури да ради, културпе сгранке да има, о материјалном благостању свом да се стара п брине и т. д. Ова песма није нова. Онаје стара. Њу понављају у свпм могућним варијацијама овакви „иатриоти" као што је овај старац А. С. Чудновато је, или управо карактеристично, да нсту песму певају и исте препоруке дају српском народу и онп нротив ко.јих се он бори. н они који му добра не желе, u они који су увек па и сад су његовп осведоченп непријатељи. Да загледамо мало у ову стару песму, која се тако радо и тако често нонавља. Пре свега истина је да и иолитичка борба, као исвакадруга борба, као н војна, кад сувише дуго траје и кад постане тако да кажемо, редовно стање једнога народа, одваја народ од других послова, одвикава га од других, мирних радова, уставља га у култури, na му, очевидно, и каракгер и тело мења, а ако хоћете п слаби. Али сад настаје оно важно питање, које треба решити, а које писац и не покушава да реши,