Дело

КРИТИКА II БИБЛИОГРАФПЈА 825 сања. Ми смо се вео.ма обрадовали, надајући се. да ћемо наћи спре.мна нисца, који је своје прпче добро простудирао. јер их тек после 10 12 година прештампава, али се на жалост преварисмо. У овим нричама хоће писац на прост. разумљив, популаран начин да унесе неколико лепих идеја у народ. хтео би, да народ простим а приближно истинитим примерима пз живота увери, да ће онај имати и биги добар, који поштено ради, штеди, ноштује своје старијо, u т. д. Тако у првој причи вели како јеједнога нерадника п пијаницу земља поиравила, т. ј. спавао он једном, а земља га клела п световала, шта да ради, па да се иоирави. Он тако учини, и поврати све и.мање, које мал’ те не упропасти у пићу п бекријању. У другој, како ваља чувати свој образ и иоштсње, јер кад се једном укаља (где нађе овако пезгодан израз), онда човек пропада. У трећој, како је згодном нричом о ћуранима, који се туку, па их ааметна ћурка развади. оиаметио и иомирио два завађена сељака, Рашу и Богдана. (Нека нам допусти писац, да је ово најмање близу истини). У чегвртоЈ на дугачко и на широко придикује (овај је израз из пишчева речцика) о штетном утицају дувана, н како треба искоренити то вражје семе. — Ето о томе причају ирнче нопа Јове Цветковића. Изабрати тему за народ не значи већ иостати писац за народ.; изабрану тему треба израдиги тако да je иотиуно разумл.ива и занимљива. Бога ми у оваком издању размислио бп се доста и школован човек шта је прочитао, те неће онај део народа, комеје оно u намењено. К томе још у издању ових прича има толико мното штампарских и осталих погрешака, да нам је зазорно и иомињати их, јер нам се можда и не бн веровало, кад бисмо их све побројалп. Кад би се нриче дотерале, доста поиравиле, и кад би у њима језик био мното бољи, а без оноликих погрешака, нешто би и ваљале и било од користи, овако... „мрка капа...‘ Ниш. — н Н. „JJurch die Hercegovinci und Bosnien“ von Dr. Georg Jolm. У XI п XII свесци ,.Aus Allen Welttheileni: за 1895. г. Писац ce довезао паробродом до Далмације, па је код Метковића ступио на херцетовачко земљиште. Прошао је у „железничком кунеу“ цео крај до Мостара, на отуд даље до Сарајева — и ништа више. Поред кратког описа тога путовања, износи он неколико нотица о становништву u о приликама у опште. па о Мостару, Коњицу, Плици и Сарајеву. Како су инспирирани тп чланчићи видеће се довољно из ових речи: „die Vorteile, die Jhnen (т. j. Херцеговцима) das neue Regiment (тако зове Аустро-Угарску окупацију) hietet, sehen die Leute meht ein“! „Die Fortschritte sind geradezu enorm und vor allem dem Minister v. КаПау zu danken, der durch personliches Eingreifen die Jnteresen der heiden Liinder zu fordern weiss.“ • ^ B. A. Дело IX 21