Дело

Д К Л 0 314 Јчп Ramhjserb износи од стр. 1 3. — 121. као наставак „Dodawki k serbskomu stownikej.M Овај одсек обухвата речи што се ночињу с р и с. Даље пмамо насгавак од чланка Adolfa černeho ■ ,,Mythiske bytosće lužiskich Serbow.w Овај je. осми чланак ио реду, носвскен ,,Certi“ (ђаволуј. II ако су ce и сгара веровања могла Оачувати у причама о „чертуД ипак је он производ хришћанске мистике. Писац чланка тако и суди u не иушта се у митоФилске теорије, колико аналисује народне каже ибајке. Уредник 4. М. С., dr. Е. Мука, који је својом граматиком доњолужнчког стекао у словенској науци одличан глас, написао је некролог Михаилу Хорнику, председнику Матице Српске, уреднику њена Часониса и т. д. У „Делу“ је један од ноштов. сарадника изнео, какав је велики губитак задесио нашу северну браћу, кад је нестало међу живима овога узор-пастира u посленика на њиви просвете и одржавања Лужичана. С.чолер u Хорник за Лужичке су Србе прави апостоли. Како је наиисао овај некролог Мука, није моје да ценим, о том ће најбољи суд изрећи његови земљацп: али да би се неки наш академик могао научити писању ц по овом. о том не треба сумњати. Та имао бп се научити и у нашој књижевности из нечега, кад бн се само хтео учити.... Даље су штампанп снискови лица — помагача Матицп и оних који дадоше прплоге за дом М. С. У наше је крајеве дошао и за себе иознв управе М. С.; да јој, ко милује, помогне нодићи свој дом. Кому је Бог дао од наших прпјатеља, не би требало да се оглуши о овај позив. Човек се не може не зарадовстп кад види, како се ова шака људи, ово словенско осгрво држи у немачком мору. Шта ће доцније бити, не треба да гатамо, н ако се унанред може рећп да ће ствари ићи природним током — uo праву јачега! Псгина чигамо у новинама, како члановл краљевске породице саске уче лужички-срнекн, те то тумаче као знак „благовољења,“ алн ни едикти ни закони не би могли у ходу догађаЈа и шга променити. Кад остала словенска племена виде, како немачки океан све но мало подрива ово словенско острво, требало би да*се потруде п подигну тврде и јаке бедеме, о које ће се ломити захуктали валови германизације. Већ сада они далеко-у словенске земље запљускују, u бојаги се да опет словенске земље око Дунава с обе стране не прелије, на иосле му је лако изпћи на крај с острвима Ово није питање теорпско-школско, то је нитање о „бити или не бити.ц с н. т. Прнче, написао аоа Јова ЦветковиК. — Књига прва. Београд Шгампарија Петра К. Танасковића. 1896. г. стр. 62 16°. Цена 50 пара днн. У овој књизи су четири ириче: Земљина клетва, Каљава ружа, Завада и иочирење и Разговор. Све су штампане у „Хришћанском Веснику“, п то прве две 1884. трећа 1886. а четврта 1887. г. Чпм прочитате неколико редака ирве приче, одмах видите тенденцију овога пп-