Дело

БЕДЕ ТТТ К. Е ДРУШТВА О Сриска Краљевска Ак«дем н,ја. — IIрема закону о Академајн био је главни годигињи скуа 19. јануара, на ком су ире свега изаОрани секретари посебних Академија. С. Лозанић за академију природних наука, Св. Вуловић за академију философских наука, Cr. Бошковић за академију друштвених наука и М. Валтровић за академију уметности. На преглед рачуна одређени су: II. Дуч и I■, Ј. Мшнковић и д-р Ј. Туроман. На овом састанку примљен је предлог председништва о нзбору другога тгрив.секретара и одлучено да се 5. Фебруара могу изабрати три редовна и четири дописна члана. Усвојене су даље одлуке академије приро ;ннх наука и нредседништва о мусеју, академије друштвених наука и председништва о штампању Баталакиних списа и председништва о Фонду Еат. Ивановићеве и о повим везача са страним ученим друштвима. Одобренаје, даље, одлука председништва о оенивању Фонда за подизање Академијскога Дома од ирвих прилога и половине неутрошенога буџета за 1893. и 1894. год. и да се у тај фонд уноси још: 5°/0 свега годишњега буџета иочевши од 1895. год.; 5°/0 од плате, хонорара и других зарада, које се издају из касе Академијне цочевши од 1. јануара ове године; уштеда у Академијну буџету, но нарочитим одлукама председништва п поклони намењени том Фонду. На састанку 5. Фебруара, после примања к знању гласа о смрти М. Осиповића Микешина, ночаснога члана наше Академије, приступило се избору предложених кандидата и изабран је за правога академика д-р Јован Јовановић-Змај, а за дописне: д-р Јован Цвијић и А. Рамбо. Овечани асуа бцо је 4. Фебруара, на ком је изабрани академик Пера II. Ђорђевић читао своју академску пристуину беседу. Пошто јс председник Академије г. Милнћевић поздравио Његосо Величанство, које је благоволело присуствовати, отворио је свечани скуп давши р ч г. Ђорђевићу. Акад мик је узео за предмет своје беседе иитагве о реду речџ у реченгсци. Номенувши значај роченичне конструкдије и ноказавпш слободу, којом се одликује српски језик у питању о реду речи у реченици, беседник расматра то питање: 1) с гледишта асихолошкога: тврдећи да распоред речи у главном одговара удруживању представа које се речнма. искачују, показује на примерима нз чистога народнога језика (нар. песама, пословица, приповедака и Вукова језика).- а) асихолошки ред и б) тихолошку mieepcujу; у психолошком реду налази: а) ааралелно и б) ирогресиено везсвање иредстава: једнаких и супротних, — и психолошки ред и психолошку инверсију осветљује и реченичним агсцентовањем, граматичким u реторским; 2) стајући на гледиште граматичко-ггсторијско, додирује одредбу традиционалнога (редовног/ и оказионалног (обрнутога) реда речи, и обзирући се на претпостављене ruаове у основном језику индојевропском и на састав сложених речггу српском језику, претреса распоред речи у четири главна им одношаја: а) ирирочном (предикативном), б) одредбепом (атрибутивном), в) зависном кон структивномЈ и г) савезном (копулативном^; код прве групе говори нарочито о разлици између арве (традиционалне) u друге (оказионалне) врсте граматичке инверсије); у дру гој расноредној групи нарочито : о положају описних и присвојних придева и о узроцим i њихова изједначавања; код одношаја конструктивнога нарочито : о положају предмета према прироку, ређајући и елучаје кад уз прирок има више и предмета (правих и неправихј и адвербијалија ; код одношаја копулативног о положају у реченици енклитичких и проклитичких речи. Кад беседник заврши своју беседу, к ја је трајала сат u четврт, узе реч председник г. Милићевић, те у складном говору изнесе заслуге г. Ђорђевића на научном ио.љу и прогласи га академиком. Нублика г. Ђорђевића. ноздрави бурним „живео“. Скуа аредседништва био је 19. Фебруара, на ком су примљени извештаји: секретара