Дело

Д Е Л 0 328 Лкадемије, ЛексикограФСког Одсска, уредника ЕтнограФскога Зборника, упране народне бнб.шотеке u народнога музеја, који 1>е се прочигати на свечаном скуну 22. •hcбруара. Академија филоеофскиа: наука нмала је такођер 1У. ч-ебруара седницу, накојој судонесене oue одлуке: по усменом рсФерату Св. Нуловића нримљен је за „Глас“ рад д-ра Г>. С. 'Борђевића. „Матчсја ДивковиК, ирилог исторнји сри. књижевностн А'17/ векал с тим да се додатак /огледи нз Дивковићевих дела) у колико је могуће скрати п штамиа ситнијим словима; по ре<т>ерату . !>. Стојановића нримл>ен је за Сноменик препис маћедонскогл зборннка од Јов. X. Ваеиљевића ; примљен је п докуменат из времена нрве владе кнеза Милоша fm доба Ђакове буне) с уводом од Драгише С. Милутиновића, да се штампа у Сноменику, кад се буде и остала грађа ове врсте издавала. Даље је Л>. Стојановић реФврисао о препису типика хиландарскога од епископа Димитрија и мишљења је, да се штампа у Споменику, али да ее додаду варијанти из рукониса Маркова, што Академија усвоји. 0 свечаном скупу од 22. Фебруара проговорићемо опширније у свесци за овом. Рударско Удружење. — Управни одбор Рударског Удружења приредио је 15. ов. мес. на В. Школи јавно предавање, на којем је члан тога удружења, г. Св. Радоваповић, говорио о досадањим ресултатима дубинских бушења, која је вршио лањске годпне о трошку минисгарства народне нривреде. Говорник је напоменуо, како је oro у опште био први систематски рад ове врсте у Србији, п како је он од нарочитога значаја за угљене терене наше. Заиста, на више од стотину места познајемо у Србији изданке Фосилнога горива, за многе од њих знамо чак и да би се врло корисно могли употребити у индустри.јп. Али све је ово за рударску индустрију махом само као оно х у математици, које тек треба из ближе одредити: не знамо нп иод каквим се теренским приликама налазе, ни колико их има, т. ј. да ли сва ова рудишта у опште могу бити рудници. А тежшнте рударства у Србији лежи, без сумње, поглавито и ирвенствено у развпћу угљеног рударства. Међу тим испитивања угљених рудишта помоћу рударских галерија, као што се то до сад код нас махом вршило, не само што је врло скупо, но је још и врло заметно и веома споро. Одавна се, дакле, осетила нотреба да се бар главнија наша рудишта угља проуче бушењем. Ово је махом одлагано из године угодину до бољих буџетских позиццја — док.те није настуиила осетна потреба, да што ире треба тражити донуну која би по времену била и замена Сењског Рудника. Тако су отночета лањске године дубинска бушен.а између Аранђеловца, Космаја и Младеновца, ко.ја се н ове године ластавл.ају и која (Је сада све више и све разноврсније шире. Прво су о гиочета бушења у околини Мла деновца, н то иајпре подиожјем Космаја, па новпјајући ка истоку, дакле ириближно ободом угљенога терена и уздуж елојева, иа онда у правцу од Кораћице к Младеновцу и од Влашког поља опет к Младеновцу, т. ј. попреко слојева. На више места има у овом терену издаиака лигнита, на се хтело видети, да ли се чак овамо, пспод слојева овог угља, нружа слој мрког угља, који је једним мајданчићем познат у Мисачи. На тај начнн Мисача би лрво стојала у резерви, и не би се морао нодизатп један крак железнпце, којп би на сваки начин износио и преко 15 км. Но већ прве рупе, које су избушене до темеља терцијарног терена и у дубини од преко 100 м. удариле на еерпентин, показале су, да у овом терену има само простог лигнита, дакле Н1Јлошијег <t>oсилног горива, и услед тога су остале рупе бушене у већим одстојањима, колико да се прцближно одреди положај и дебл>ина слојева. Лнгнита има доста, нарочито у атарима Кораћице и Рајковца, али одавде угљени слој, заједно са осталим слојег.има уме и песка више п испод њега, коритасто тоне у знатну дубину к Младеповцу, и увећемделу тереиа налази се дакле нод неповољним приликама за експлоатацију. Какоје склон терена коритаст, п како између слојева уме има и наизменично ноређаних слојева песка, то се по низинама, нарочиго у околинн Младеновца, појављује артеска вода. Бушењем су конетатована четири разна ката артеске воде, једап испод другог. Што нз дубљег ката долази вода, све јаче и впше куља (под јачим притискомј. Вода је сасвим бистра, ванредно лака н само мало м.така (по свој ирилици услед хемизма ко.јц се врши даљом карбонизацијом лигннта). У атару Кораћпце артеске су воде још млачИје (четврга показује сталну температуру од27° С) и трећа & нарочито четврта још су и минералне. По хемијској анализи четврта вода има у литру 1 грам минералних материја, и то парочнто обичне соли (г/2 грама) и горке соли Г'|з грама); креча има врло мало. По овоме се ова вода ра.аикује од свих наших минералних вода, и највише се нрцближује јодним водама. Заиста, у њој је истпна у минималној количини (1/б милиграма) али ипак jacuo конСтатован и јод. Може у оваквим количинама бити јода и у киселим водама, али је он ту сасвим сно])едан састојак, u те воде опет су киселе воде. Према својим осталим састојцима кораћичка вода иак има карактер праве јодне воде, само разблажене. Ако би се у овом рејону нашла на другем којем месту вода са вшие јода, онда би ово било од неоцењене вредности за нас. Сад се на томе даље ради, и какви ресултати буду јавиће се доцније. Кад је у ногледу на угаљиспао негативан ресултат с бушењем у околини Младеновца онда су сс сличнабушења нредузела у Мисачн