Дело

Б Е Л Е Ш К Е 329 То је један крај североисточно од Аранђеловца, који захвата атаре села Орашца и Брбице до ме^е крагујевачког и подунавског округа. На једном изданку yi л»а отворен је један мали рудник („Мисача"), који је носле, напуштен, по закону припао држави. Бушења су предузимана од мајдана на север и на исток, т ј. приближно уздуж и попреко терена (према геолошком склопу љегову). Угљени је слој шири него дужи, т. ј. идући од мајдана у правцу пружања мумного се пре дође на завршетак (изданак) њ"Гов, но идући у правцу пада. Само у непосредној околини мајдана има испод првог главног слоја, још један слој угља, који се нак одмах рачва и наскоро нестаје, те тако идући даље расиростире се само горњи слој мисачког угља, који је махом доста нлитко нод земљом и таласаст, градећи прво једно корито, па седло, па још једно кориго, па затим нагло танчајући ишчезава. Овај горњи слој дебео је у иочетку 212 m. по с.редини надима се мало више од 7 m. на онда брзо сужава. На више места потоци с.у се толико удубили у терен, да су просекли и однели и сам угљени елој. У колико је ово од пггете у толико има и добрнх страна, јер су створена природна полазна м ста за експлоатацију. Досад је просечен овмј терен од иолазне тачке (мајдана) на С и Ј, и па И и 3. У овнм је правцима оме1,ен u угљени слој, а сад се бушења врше по средини овога крста, да rи се још тачније одредила површина j гљеног слоја, и да би се на основи више рупа одредила што тачнија просечна дебљина његова. Док се и ово не изврши може се говорити само о приближној количини угља у Мисачи. Ако се не води рачун 0 долмнама, где је угљени слој однет, онда излази да је дужина угљеног слоја (у иравцу пада 2360 m, а ширина (у правцу пружаља) 1400 m. ЈТрема томе површина угљеног слоја износила би 3,304.000 m2- Просечна деб.љина угљеног слоја, израчуната на основи досадашњег броја избушених рупа, износи 4 2 m Водећм рачун само о првим цифрама, излази отуда кубатЈ ра угља 12,000.000 m3, или (кад се ово помножи са снециФичном тежином угља т. ј. 1-2). 14,400000 тона. Ако се узме да се дневно вади на 400 тона (40 вагона), онда би се из Мисаче имао да вади угаљ 36.000 дана, или око 100 год. Ресултат, дакле, врло повољан Г. Радовановић се ногрудио, те је изнсо и шта стаје државу овај досадашњи рад. Не водећи рачуна о набавци алата --којиостаје и вазда се поправкама одржава у реду у прошлој години се издало на рад око бушења око 20000 динара. Досада јеизбушено 9 лубоких рупа (од 22Р70, 2'4, 180.60, 162, 160, 142, 126‘50, 114 и 101 m) и око 30 плићих рупа с просечном дубином око 60 m. што укупно износи око 3200 m. Према томе 1 m. бушеља стаје државу просечно 6-2 дин. НајјеФтинија понуда страних предузимача за овај посао била ј(' 20 дин. у злату ОД метра, а било је куд п камо и скунл.их ! На целом послу радили су u сад раде само Срби, а то изузевши руковаоца, г. Радовановића и мајстора ковача, све мештани сељаци који су се свуда ноказали као врло схват љиви и вешти. На завршетку својег нредавања г. Радова новић је нагласио, како сви надлежни вазда ревносно поклаљају своју пажљу овом раду, алн како према буџетским позицијама од овога посла не би могло ни данас бити ништа да г. Лозанић из прихода Класне Лутрије није набавио пет комплетних бургија и још за прву годину удвојио ту буџетску позицију. Поред овога г. Лозанић је вазда имао живог учешћа у целом раду u с тога му је говорник и овом приликом изјавио највећу захвалност. Југославенска Академија. — 8. Фебруара билаје седпица Филиолошкз-историјскога разреда Југосдавеаске Академије, на којој је прочитана расирава доииснога члана Фрање Будића, „Вјекопис Ивана Крсг. де Роси-а оснивача науке о кришћанској археологији.“ Булић говори о животу Роси-еву како ie доcneo као ученик астронома Setchia иод заштиту знаменитога кардинала Maja, а оосле стекао и нријатељство иапе Пија IX. Огледа његове путове по овим земљама, где је цветало прво кршћанство и оцењује његов дивинаторски рад при откривању римскпх катакомба. Оцењујући његова огромна дела, бележи све радње Роси-еве за културву црквену историју старе Далмације, после земље хрватске. Не заборавља ни Роси-евих личних свеза с неким Хрватима, и истиче његово мило и срдачно учешће за вашу старину из првога кршћанскога времена. Огледа и његове везе са целим ученим светом, који му призпаје, да је „отац науке о кршћанској археологији." Југославенска Академија одлучида је, да н ове године као што је радила и прошле, продаје по снижепој цени сва своја кздања, која су изишла до краја 1894. или у њену издању или љеним трошком или њеном потпором. Појединим књигама снижена је цена на половииу од досадашње књижарске цене. Ко пак куои целу серију поједине врсте академијских књига, добиће поред тога и ионуст од 10°/о, а ко набави све књиге добиће 20°lo. (Види о том »Дело“ за прошлу годиву, књ. V, стр. 161) Хрватско паравословно друштво. 25. декембра прошле грдине држана је главва редовна скупштипа хрватскога јестаственичкога друштва. Скунштину је отворио нотпредседник д-р Хајпц иодужим говором, у коме је представио кратку исторвју друштва одоснивањапа до тога дана, којимоно слави десет љодишњицу свог оистанка. За тим је секретар прочитао извегатај о друштвепом раду год. 1895. То ће ее све саонштити и у „Гласнику“ за год. 1895., који се всћ штампа. После тога развила се жива дебата о нредлогу проФ. 0. К у ч е р е, да се