Дело

В Е Л Е Ш К Е 83 L Нове Српске читанке. — У држпвној штамиарији штампапа је Ноплкоиића Сриска читанка за ниже гимназг/је и •реалке краљсвине CpGvje, прпа и друга књига. Прве је књиге оио седмо издаше, али из нова прера1;епо, нравопис и интерпувкција удешена је нрема нравилима постављеним у целокуппом издању Новаковићепе граматике. Друга је књига у неколико новина; опајезамена друге ВулониКеве читапке. Прва има 3,2 страна, а друга 358. Свакој је цена по два динара. — Изишла је и трећа Читанка Вуловића, али она је само прештамиавање првог издања. 0 евим овим Читаакама, као о распореду градива итд., без сумње ће који наставник средње школе проговорити, јер пе само што то сама рзбиљност посла захтв1а, већ u с тога што о свакој школској вњизи треба чуги тлас и најнозвапијега, а то је наставник сам. Лена Je.iena. — Тако се зове најновија иовела Егберта Карлсепа, која је у издању књижарвице Валожића угледала света. Craje 60 пара дипарских. Српкпња. — Међу последњима календарима за ову годипу стиже пам Сракиња, илустрован календар за наш жепски свет. Itaлепдар овај, који уреди Јован Поповић, одликује се од других годишњака тим што с.у у Њ' му радови већином из пера лепога нола. Ту валазимо ua првом месту иисмо па ■ирапцуском језику Juliette Adarn, па радове Савке Суботића, Милипе Зохове, Јулке Јовице Стратимировић, др. Марије Вучетић-Прите, Живапе Ст. Милићевића, Анђелије Ноповићеве, Милке Гргурове, Јелене Димитријевића, Марице Надлишкове, Д. Неранџић-Брашованове, Власте Питнерове, Даиице и Милице. Сем ових жеоских књижевпика у „Срнкињи" су овогодишљој и иеколико радова Ј- Сундечића, р-а Ст. Павловаћа, Јов. Дучића, В. Бакића п Васе Крстића. Има и пеколико лепих слвка. Калепдар овај пека је тонло преиоручен нашем лепом полу. Стаје 70 новчића. Дон Кихоте. — И тј ећа < веска ouor пзврспога романа изиде у иреводу ЂокеНоиовића. Књига ова захвата 312 страна велике осмине, а стаје два динара. Последља свеска биће готова за који дан. 0 овом преводу донела је „Нада“ босанска реФерат Марка Дара, који хвали врспост превода. Две три напомене само учинио је. - И ова свеска с језиковве стране имала би као и oue раније две по коју замерку. 'Гако писац нише: гњев, у мојим Ке то правило да буде изузетак, комад од мраморпе плоче, одозгоре пањ итд. — Нека је тоило преиоручен читалачком свету овај роман шиански ! О срлском језику. — У „Дневиом Листу,, бр. 283. од ирошле годипе штампан је и свршегак пиза чланака, који носе натиис Тренутни иогледна арнаутски (шкихсетарскгг) језик од М. С. М. (илојевића) II ако овај материјал, који се даје у овим члапцима, пије сређеп пи нреЈледан, внак могао би послужити кориспо за ироучавање језика и обичаја тамошњнх, да је бар обраћена колико толико нажња при штампаљу па штампарске погрешке. Толстога Газда н момак. — Из sCpnских Новнна“ посебпо је оштамнана у књигу Л. Толстога ирича Газда и момак. Стаје 80 пара дипарских. Изишла је о трошку књижарнице Сретена Ј. Торђевића. Чубрановића ЈБуба. — Из „Еосанске Виле“ посебно је оштамнана. у књижицу од 32 листа драмска песма ЧубрановиИа Ј&уба од Андре Гавриловића. Вунтова психолотлја. — Ових дана изи* шла је у Лајпцигу из иера великога филоco^a и исихолога В Вунта књига са натписом: ..Grundriss der Psychologie von VVillielHi Wundt. Leipzig 1896. Verlagsbnchhandluug W. Engelmann. — Aile Bechte, besonders das des ULersetzung, blciben vorbehalten. — Ова знатоа књига знамепитога психолога немачког, изићи ће, како сазнајемо, најскорије и па сриском језику. Провесор Вунг је поверио тај рад својим учепицима д-р Миливоју Јовановићу и М. Ареру; у исти мах је и обећао, да ће, ако ra само иослови не спрече, украсити ову књигу у срнском преводу још и нарочитим предговором. Не сумњамо да ће, иозвапи учинити све, да ово дело што upe угледа света на пашем језнку, јерјето песумњива u велика добит за вашу младу и jom сиромашпу литературу; и да ће српска ђачка омладина, као и сваки други, који жели да се поуздано упозеа са психолошким истипамз, похитати да ову књигу што пре набави. Чешка књижевност. — Нова збирка песама. Карло Легер, један од бољих песника чешких, издао је недавпо овећу књигу стихова под именом Drohne povidky ’a kresby, o којима je чешка критика рекла свој похвалви суд. Из еловенске митодогије. — Л. Леже, проФесор словенских језика у College de France у Паризу, штамиао је студију о lleруну и Св. Илији (Etudes de mythologie Slave N-o 1. Peroun et Saint Elie). Перуна узима за бога грома и непогоде; његово име изводи, као и Крек, из старосл. кор. иер (цраинд par). Св. Илија је доцније потиснуо Перуна, иа га и заменио. И то показује у евоме овом раду. О Цинцарима. — Доценат универеитета лајпцишкога Густав Вајганд нре неколико месеца штамнао је нрву књигу свога дела Die Aroimmen. Ethnographisch philologischhistorische TJutefsuchungen iiher das Volk der sogenanuten Makedo-Romanen oder Zinzaren,