Дело

332 Д Е Л 0 Erster Band. Land imd Leute. Дело ће иматц пет кљига. 0 првој књизи писао је опширно Д. Матов у Фвбруарској свесци „Бглгарски пр1;гледг“. Recneil des Traites et Conventions. Недавно je штампана XI књига Recueil des Traites et Conventions, conclus par la Russie avec les Puissances Etrangeres, publie d’ordre du Ministere des Aftaires Etrangeres од проФесора међународнога права на петроградском унпверситету Ф. v. Мартенса. У овој се књпзи ближе износе односи између Енглеске и Руспје од 1801. —1831. 0 овом је делу Dr. Z. говорио у „Allgemeine Zeitung“ „Englanđ und Russland zu Anfang des laufanden Jahrchunderts" дотакнувши ce нарочито односа поменутих сила о острву Малти. II у Сибелову „Historische Zeitschrift-y“ 40. књи8и, I. св., 185. стр. било је говора о овој књизи. — Поменута збирка имаће без сумње грађе и за нашу нову историју, те не би било на одмет да је ко узме и разгледа. О Крпжанићу на немачком језику. У бечком недењном листу ,Zeit* бр. 64 од 21 дек. пр. год. изишла је расирава F. Kanitz-a „Georg Križanić“, поводом студије Др. Мих. Вујића „0 Крижанићевој Политици“, штамнане у „Делу*. Kanitz се врло повољно изражава о Вујићевој студији п препоручује да се она у целини нреведе на немачки. НОВИНАРСТВО Наставник. — Јануарска свеска овога листа ПроФесорскога Друштва у рукама је већ читадаца. Два су члаека у њој ва upвом месту; једае је ваучве ирироде: Једае поглед ва геометрију масе“ од проФесора В. ПГколе д-ра Мих. Петровића, а други ведагошки „1Јрилог пигању о искључивању учевика“ од лроФ. Св. .Ст. Симића. За члавцвма суреФерати: Ж. Јуришића о другом издању Ботанике за виже разреде средњих школа од Ђ. Козарца (1894.) и С. Н. Томића о Cours de la grammaire historique de la langue fran<jaise од Ar. Darmesteter (Paris од1891. 1895.) Овај petepaT није у овој свесци свршен. За њиме су трл »Новиве из паставе и науке*: хелијум и аргоп (од Јел. Михаилов«ћа) и лаген1ни живог семења (од П. М. Ил.). У одељку „Рад у школи и за школу“ ови су прилошци: Из Главвога Просветпога Савета (са счстанка 648. и 649.), Геолошко Друштво (са 40. збори), Савремени покрет за школску хигијеву у Немачкој (од Б. Пои.), О припреми гимнасиских паставника од(Ст.М. В.), Прилози за ревтње питаља о жепским средњим школама (од М.), 0 квалификацпји наставничкој (од Др. Ђ. С. Ђорђевића^), Двадесетветогодишњица учитељске школе (од М. Ј. Поњ). »Ковчежић“ саопштава о излету врањских насгавника с ђацима до манастира Св. Прохара од Љуб. М. Давидовића. Као прилог „Насгавпика“ долази први табак састава upot. М. Катурића Приносци ироучавању npupoje. „Наставпик“ и за сву годину стаје за чланове ПроФ. Друштна и учитеље, члапове У ч и т е л> с к <>Јг Удружења годишње шесг динара, а за друге иретплатнике нешаест динара. Уредииштво јавља, да на нродаји нма и Наставпика“ од ранијих година, нешто комилета, а нешто и поједииих свезака. Коммлету ј ; цепа шест динарч, а ноједипим свпкзма ополико иута ио пола динара, за коливо је месеца та свеска. Nastavni Vjesnik. — Од опога ваљаиога хрватскога часоииса за средње школе добисмо педавно и други свсзак четврте књиге. У њему налазнмо ове чланке: Рожића Riječi kovanice u Preradovića, дра X. Храниловнћа Uvod u metodiku znanstvene geografije, иа Захраднпка Izvodi iz Pappusova poučka, 0 Кучера 0 normalnoj zbirci fizikalnog kabineta u srednjoj školi, д-р.Л. Цара и д-р. А. ЛангхоФера Prirodopis u sređnjim školama и д-р Шерцера Josi]>, sin Jakoba od g. Cevapovića. Пет je реФерата: Маретића на Живаповића Граматику црквенословенскога језика (1895.), Трбојевића на Голика и Жепића Латинску вјежбеницу за ирви гимназијски разред (Загреб 1895.), ЛангхоФера на Ландсберга Štreifziige durcli Wald und Flur (Лвјнциг 1895 ), и ua Покорнога Природоаис жпвотињстпа са сликама, за ниже разреде средњих училншта с немачкога нревео Ж. В. Шесто хрватско издањо, прерадио А. Корлевић (Загреб 1895.), и Модестина на D-ra Umlaufta Zemljopis za donje razrede gimnazija i realaka. Tečaj I osnovke zemljopisa, превео и донекле иреурадио Гавро Манојловић (Загреб 1895) и Tečaj drngi 0 pojedinim zemljama. Превео Г. Мкнојловић. Друiо поправљено издање, npupeдио X. Храниловић (Загреб 1894.4 Има и четирн белешке. Poziv našijem geografima од д-ра Ј. Ј. Egli-a, Zbirke učila u srednjim školama и Ocienjivanje učenika од M. Медића и 0 porabi indicativa i konjunktiva и subjektnim 1 objektnim rečeuicama u njemačkom jeziku од J. Подгоршка. На крају je преглед четири немачка часоииеа и једнога Францускога. »Наставни Вјесник“ cmje годишње, четири свеске, три Фориита. Нека је овом приликом препоручеи бар нашим библиотекама средњих школа. УМЕТНОСТ Народно позориште у Београду. Од 1. јануара до 24. Фебруара давало је 41 нредставу, од којих су две ванредне, 8 дневних а остало редовне вечерње представе. На обема ванредним представама представљала је госпођа Жидик са својим особљем; она је давала: Ниниш, водвил-оперету у три чина од А. Енкена и А. Мијо (мусика М. Булара) и Татина Жсна, водвил-оперету у три чина од истих писаца (мусика од Хервеа). На дневним представама дат је само један српски комад Два Цванцша, шала у