Дело

ЗАНАТСКЖ ШКОЛЕ (ЈЕДНО ПИТАЊЕ ИЗ НАШЕ ЕКОНОМНЕ ПОЛИТИКЕ) (НАСТАВАК) Аустрија је у краткоме времену показаЈа велики напредак у индустријској настави ; она је у томе пошла практичним путем угледајући се на Француску. После бечке изложбе 1873. године и великих економских криза које стадоше косити у истој години, приступи се журно подизању занатских школа (Fachsclmlen) са ирактичном и теорном наставом за децу од 12—15 година, а по обрасцу Француских школа за шегрте. Тако она данас има велики број стручних школа за индустрију ткива и предива, дрвета, камена и метала, за земљану и стакларску индустрију, за плетарство у дрвету и слами, чипкарство, позлатарство и друге ситније гране радиности. Разни обзири имали су се у виду при оснивању истих, али су два најважнија. Пре свега школе те врсте подизане су у местима где се радиност обавља Фабрпчки, да би се постигло што потпуније образовање радне снаге. За тим обзири одржања н препорођаја кућевне индустрије у местима удаљеним од великих индустријских средншта, особито у брдским крајевима у којима она од вајкада постоји, но која у последње време подлеже ударцима велико-Фабричне производње. Многе школе у Чешкој и Тиролској поникле су тога ради, да шире индустријска знања у масу, упознајући је са савршеним алатљикама и бољим начинима рада. Задатак школа подигнутих у једној и другој цељи можемо представити у неколико потеза. Тежиште наставе у њима лежи у изучавању цртања и моделовања, као један важан услов