Дело

ТРУБАДУР 339 Слушаш ли песму роба, који те тако љуби ? Последња песма то je... Ал’ не мре она само, Исто се тако сада и срце моје губи. А када зора сине и распе руже своје. И светлост дана крене да просја ноћи вео, Нестаћу и ја тада. И на дну мора хладна Лежаћу блед и тужан, к’о љиљан што је свео. уЛиЛОРАД, ј. ЈА ИТРОВИТ. 2222 *