Дело

312 Д Е Л 0 сти, јер тек њеним постанком отпочела се прерађевина дрвета маслинова. Данас је та индустрија јако разграната, прерађени предмети пзвозе се на све стране, иа се чак протурају и у Америку под жигом ((Јерусалими, као дрво из свете земље. У другим крајевима налазимо школе за плетарство, нарочито у Галицији. У околиии Кракова та индустрија постоји од најстаријих времена, и подизањем школа она се још више развила. Најзад има много школа за ткалаштво, везове, чипке, ширитарство (пасмантерију) и т. д. и све одржавају и развиjajy кућевну индустрију, нарочито текстилну. Школе о којима је реч од двојаке су користи у местима где постоје. С једне стране одржавају и развијају кућевну индустрију, а с друге дају прилике сиротном становништву удаљених предела од индустријских центара, које је по самој природи места често упућено на индустријска занимања, да од свога рада може најскромније живити, и на тај начин подижу његов материјални и морални ниво ). Преко стотину занатских школа нижега ступња броје земље аустријске круне, и то 29 ткачких, 41 за индусгрију дрвета и камена, 5 за металну индустрију, 8 за грнчарију и индустрију стакла, 16 за израду чипака, везова, гајтана и ширита, 18 за плетарство, и више школа за израду музичких инструмената, кожарску индустрију и друге ситније радове. Од тога броја долази више од једне трећине на Чешку. Већина тих школа подигнута је устаоштвом занатлијских удружења (Gewerbeverein) којих има много у аустријским земљама. Што се тиче издатака на школе, општине дају стан, огрев и осветљење, а држава сноси све остале трошкове. Надзор над школама воде у првоме реду школске комисије дотичних општина, а врховни надзор држава преко чланова надзорног савета при министарству привреде. За средњу наставу са којом је често спојена и нижа постоје више стручне школе зване државно-занатске школе Staatsg-ewerbesclmlen) широког обима и потпунијег уређења. У њима добивају млади људн који се одају самостално на предузнмачке радове темељнија теоријска знања из наука и ве--) Scools for Teaching Domestic Trailes in South Оегшапу and Austrian Prvoinces, као специјалап и интересан извештај — Scond Peport I, 541—555.