Дело

348 Д Е Л 0 Недостатак којн се у неколако опажа у стручним школама нижега стуиња, попуњује се низом других школа које су у Немачкој најпотпуније организоване. То су продужне занатске школе (gewerbliche Fortbildungsscliulen). Ми те школе већ познајемо у неколико, али је вредно зауставити се на уређењу њиховом у немачким државама. Виртембершка од немачких земаља има најбоље уређене и релатввно најраспрострањеније продужне занатске школе. До половнне овога века то беше земљорадничка држава; индустрије је бпло врло мало и то на веома примативном ступњу. Народ сиротан, без капитала, без стручних знања и без савршених текничких оруђа, био је у апсолутној економској зависности од страних земаља Та државица морала је развити џнновске напоре док je достигла стуиањ индустријског развитка на коме је данас видимо. У почетку је ваљало савладати неизмерне тешкоће само да се пут прокрчи и припреми земљиште за озбиљније делање. На томе путу делали су и лично се залагали и сами владаоци краљ Виљем и његов син Карло поред осталих меродавних Фактора. Прва брига беше управљена на спрему и образовање радне снаге, ради чега су многи млади људи шиљани у стране земље да се тамо стручно образују, за тим се отпочело пресађивање нових грана радиности, ироучавало се привредно стање, прикупљани су подаци, приређиване изложбе и све што је било потребно за систематски рад на томе пољу. У то време пониче једна установа која је много учинила на ширењу индустријске наставе и подизању радиности. установа која данас прати н нроучава све појаве и сва питања индустријска и трговачка. То је „Средншни Савет за занате и трговину“ (Centralslelle fttr Gewerbe und Handel) коме je био душа дугогодишњи председник многозаслужни Ф. f>и скуио стале, а могле би се епојити са основним школама, u одговорило би се само једној велпкој потреби. Та ништа друго него да. подигнемо неколико практичних занатских школа за шраду обичних предмета од дрвета у брдским крајевима.- лопата, вила. кутнја, столица, калупа, косишта, клупа, штаиова, ветрењача, пољопривредних машина, кола и других обичних алатљика, да и не помињем школе за ткалаштво, нлетарство u т. д; ua би смо много учинили. ЦиФра која представља вредност увезене најобичније дрвенарије почевши од мотчица за барјачиКе иа до собног намештаја, премаша милијун динара, ма да наше шуме обилују разноврсним дрвеКем за израду. У понеким крајевима брдских предела, на пр. у ужичком ок]>угу, свет показује велику снособност за ту грану на коју је нриродио упуКен, само му вал.а нружпти савремена знања н упознатп га са бољим u савршснпјнм алатима.