Дело

ЗАНАТСКЕ ШКОЛЕ 347 да се може такмичити са израђеним предметима те врсте из чувених инглеских Фабрика у ШеФилду и Бермингаму. Та школа уређена је по истоме типу као и прва, само нижега ступња наставе. Ученицима се даје прилика да се узгредно упознају и са трговином тих артикала. Школа за грнчарију у Grenzliausen-Holir, једном сеоцу од три хиљаде становника, недалеко од Кобленца, намењена је је да шири знања земљане индустрије међу становништво које се од вајкада бави израдом судова од иловоче помешане песком у старом германском стилу. У школи има дневних и вечерњпх иредавања. Прва походе деца која добивају у исто време теоријску и практичну спрему, а друга лица обојега пола и разних година која обављају грнчарски занат. Цртање и моделовање у иловачи и воску заузима највише времена, за тим историја вештина, бојадисање, шарање и друге гране докоративних вештина. У школи се израђује разно посуђе а највише вазне са различном орнаменгиком. Курс траје три године. Постоје још две такве школе у Бунцлау и у Бзрлину. Од немачких зема.па имају најразвијенију занагску наставу Саксонска, Баденска, Баварска и Виртембершка. Те државе броје знатан број школа за шегрте, нарочито ткачких, Саксонска се нарочито одликује у нодизању школа са радионицама (Lehrwerkstatten). У тим земљама, као и у аустријским, налазимо занатске школе по селима и у омањим варошима за подизање кућевне индустрпје. У Баварској за ткалашто, дрвенарију, корпарство, грнчарију и израду музичких инструмената; у Баденској и Саксонској, највише у Шварцвалду и у тириншкој области, за часовничарство (дуварске сатове), плетарство у слами, дрвенарију, изралу пантљика свилених и вунену индустрију. Те школе урећене су практички и походе их лица обојега пола. Понегде су спојене са основним школама тако, да пре подне ђак проводи у школњ, упознавајући се са цртањем и основима понеких наука, а после подне у радионицама, бавећи се ручним радовима. Трошкове око подизања и одржавања тих школа сносе општина и држава.2*) 2l) Кад народи код којих-је толико развијена Фабрична производља полажу на одржаље и развитак своје кућевне индустрије, онда ми који још немамо Фабричне индустрије, треба са далек) већим напорима да настанемо на ирепорођају те врсте радиности наше која је већ на издисају. Подизањем сличних школа код нас, бар оне не