Дело

874 Д Е Д О — Не бије. И кад хоће да ме туче не да тетка. — А је ли тетка сестра твоје мајке ? — Није, ја нисам имао мајке, ја сам општински

Па онда приђе моме пријатељу и ухвати га за десну руку — Хајде, да трчимо. — Не могу. — Ш го ? — Боли ме нога. — Он приђе мени па позва мене. И ја рекох да ме боли нога. Он нас гледаше. — А како je име теби ? — питах га. — Рада. — Хајде, Радо, да те водимо тетки. — Одох ја сам! И одјури трком вичући: — Опа! Опа! Опа! Опа!... Ми гледасмо и пратисмо га погледима док га магла са свим не замота. Пријатељ ме погледа па рече: — Још један роман који је потекао из једног од многих отоичашњих романа... — Јест — рекох — чедо љубави. — Или да се модерно изразимо — добаци пријатељ оиштииско дете. АНКО ЈА. јЗеселиновић