Дело

0 МЕЂУНАРОДНИМ ТЕЧАЈИМА МЕНИЧНИМ 381 за 1 Фунту злата добивати онолико, колико одговара вредност 16 Фуната сребра. Ова последица, која је, у осталом, повољна по извозну трговину земље са сребрном валутом, не би наступила кад би, упоредо с обесцењивањем валуте, скочила и цена робе у тој земљи. Тада би, на име, извозници морали за производњу односно за добављење дотичне количине робе плаћати у унутрашњости земље такође 16 Фуната сребра, а ако бп желели да на томе још и нешто зараде. морали би да приступе подизању цене према инострапству Када, међу тим, цена сребру на међународноме металном тргу пада, не наступа одмах за тим и равномерно обесцењивање сребра у ,унутрашњем промету дотпчне земље са сребрном валутом. Такво би одступање морало бити пзражено у номиналномо пењању земаљске цене робе и у најамници, које се у сребру плаћају. А ироцентна би стопа тога пењања тачно одговарала процентној стопи падања међународне цене сребра. У земљи са сребрном валутом најпре скачу нагло цене оне pođe, која се не може добити у самој тој земљи, него само на светскоме тргу (којн иште злата, што га земља са сребрном валутом мора да купује), и то скачу упоредо с обесцењивањем сребра. А цене оне робе, с којом дотична земља може мање или више да кункурише инострансгву, а сама је сооом ироизводи, као и најамници у њојзи, остаће за прво време приличпо истоветни. Али ће, новодом увећаног извоза и смањености увоза, у земљу са сребрном валутом утицати сребро, те ће скочити у цени међународно сребро дотичне земље, а пасти у вредностп сребро дотичне земље. Тиме ће се, с више или мање брзине, васиоставити поремећена равнотежа између националне и интернационалне цене сребра. А пре него наступи ово изједначење моћи ће Фабриканти извозници у земљи са сребрном валутом да се, на својим извозним пословима, користе обесцењи вањем сребра, Фабриканти у Аустрији тврде, да им је обесцењивање аустријске валуте донело знатних добитака, пошто се надница није пела у истој сразмери, у којој се пењала вредност Фабричне робе која се извозила. Прелазне користи може индустрија, услед погоршавања валуте, да има и отуда, што се новац добивен увозом, може да утроши на куповину робе у земљи с обесцењеном валутом, и то : ако се с месга