Дело

Д Е Л 0 382 дисконтују примљено меиице, па купи роба и тако избегну колебања у валути. Истина је, да и у земљама с паиирном валутом падање ове последње, односно сразмерно томе пењање ажије на метал доноси и погоршава иностране меничне равни, али не одмах и пењање земаљских цена, што томе погоршавању меничнога парнја одговара. По томе може земља с папирном валутом да пзвуче користи на својем извозу из онадања у вредности своје сопствене валуте. У том нам погледу 1879. пружа поучан пример стручнога расветљења питања о томе: колшш је удео опадање руске валуте, пзазвано руско-турским ратом, пмало у снабдевању Немачке руским житом по онако необично јевтиној цени. Пре овога рата, када је рубља вредела око 3 марке, важило је као стално правило да се не може нн номншљатп на уредан увоз руске ражи, ако цена те ражи сиђе на берлинскрј и штетинској берзп испод 140 марака. А од тада смо пмали прилике да виднмо, како је било могућно, да се велике количине ражи довозе из Русије у нашу земљу и кад јој је цена на оним берзама силазила на 120 марака, па и ниже од ове суме. То се објашњује одношајем валуте. Када је на берлинској берзи цена ражи од прилике 120 марака, онда петроградскп извозник може за „четвертк') ражи да нлатп у Петрограду 7. руб. 50. коп., ако је курс рубљи 2 марке, а само 5 руб., ако јој је курс 3 марке. Узмимо да трошкови п добит пренродаваца износе 1 рубљу по „четвертЂ“-и, то онда произвођач , на свима тачкама у земљп одакле подвоз за Петроград не кошта мање од 3 рубље, добнва нрп нетроградској цени ражи од 7 руб. п 50 коп., на месту производње 3 руб. 50 коп. А при нетроградској цени од 5 руб. добива он само 1 рубљу. За ову цену не продаје ни један произвођач, само ако то не мора да чини. А цена од Зђг рубље му је тако угодна, да у највише случајева радије за њу уступа своју раж, него што се одлучује да сиекулише на бољу конјуктуру. Кадрубља стајеЗмарке, онда берлинска цена ражп већ мора да скочи на 180 марака, ако се хоће да руски трговац узмогне плашти произвођачу 3';2 рубље. Те 3'ђ рубље имају, до душе, већу вредност, када се ова нореди с вредношћу неке робе, која нпје рускога порекла, али то не може да увиди руски сељак, који незнатан број сврјнх нотреба нодмирује робом са стране, а колико 3l/2 рубље по 2 марке вреде на •светскоме тргу, под свима околностима, исто толпко и 2llj рубље по 3 мар. П гако произвођач, продав свој ироизвод, у времену важења рубље по 2 марке, за 3‘12 рубље, још једнако добива најмање 133 процента више на унутрашњој вредности новца, него шго би, кад берлинска цена ражн иста остане, добио нри течају од 3 марке, где би њему, као што већ рекосмо, само 1 рубља преостала. *) 1 четвертк = 2,007 хектолитра,