Дело

390 Д К Д 0

нитања, потребно је изложити и теорију о постанку новца и о улози коју он врши у данашњем друштву. Наравно да онда морамо с неколико речи додирнути и теорију о вредности. Кад производња друштвена ојача толико, да произвођачи могу произвести више но што им треба за њихове потребе, онда се, најпре на границама задруга или општина, почну сувишци произведених предмега размењиваги за предмете који се у дотичном друштву немају а желели би се. Ова размена полако и поступно прелази после и у саму унутрашњост данога друштва, а иа руку јој иде ојачала производња која развија поделу рада у друштву. а ова опет, после, са своје стране, даје јачи импулс самој производњи. Размењивање производа је, најпре, случајно и нередовно, jep се размењују само сувишци произведених предмета. Доцније, мало по мало, ова размена постаје све чешћа и све редовнија, док најпосле, у дугом историском процесу развијања, не постане правило толико опште : да људи готово све што производе, нроизводе за гшјацу, и на пијаци за један или два предмета који сами производе разменом добивају све што им треба. Размена која је тако већ постала опште правило и скоро једини начин да човек своје потребе подмирује, претпоставља да су чланови данога друштва, произвођачи, постали један од другога самостални, да су они један према другоме ариватни соиственици. Приватна је својина, дакле, основа проширеној размени. Првобитно, у почетку, размена је производа неиосредна. Мења се сувишан просзвод за онај који се жели; али чим се подела рада у друштву више развиЈе, чим се размена тако да речемо почне одомаћивати и од случајности постајати правило, више или мање опште, за набавку свих потребних, или бар знатнога дела намирница, размена се природно, неодољиво, претвара у посредну размену. Чим се створи мала међународна пијаца, између два суседна племена или народа, или домаћа пијаца, почне се један од оних производа који у размену улазе издвајати и осталима служити као мера у којој ће се сразмери једни производи за друге мењати. Производи који се размењују тим самим постају роба, еспапи. Дотле, до размене, они су само производи, корисни предмети, који одмах улазе у нотрошњу чим су тако рећи