Дело

0 МЕЂУНАРОДНИМ ТЕЧАЈИМА МЕНИЧНИМ 391 произведени. Кад је размена већ ту они постају еснапи, и тек кад се размене могу улазити у потрошњу. Према томе је и онај производ који се у ојачалој размени издваја од других, те свима другима служи као мера за сразмеру размењивања, есааи, као и сви други производи који се размењују. Сви производи који се размењују могу се размењивати само гако ако имају у себи нечега заједничкога, нечега што je у свима једнако. И кад предмете који се размењују аналишемо, ми у њима доиста налазимо нешто заједничко, нешто што сви имају, само у разној количини. То нешто заједничко јесте што су сви ироизводи човекових руку, што су сви постали човековим радом. И то je оно што еспапима даје вредност. Кад размена производа у друшгву отме толико маха, да је она скоро апсолутно правило и једини начии за набављање намирница ч веку потребних, онда у том и таком друштву постају еспапи и предмети који нису производ чсвекова рада, онда и они имају вредност ма да нису дело руку човекових. Али да се правилан и потпун појам о вредности добије треба још знати, да вредност не чини рад овај или онај, рад у конкретном облику, нпр. рад столарски, или рад обућарски, или рад земљорадника, већ човеков рад у опште, иотрошак радне снаге човекове. Јер само је такав рад једнак у свих прозвода који се размењују: и само на такву једнакост сведенн конкретни радови могу бити основа размени, основа вредности. И онда колико је времена утрошено да се што произведе — то је важно, а не у каком је облику тај рад био. Претпставка је природна да ће се раду давати они облици, да ће се производити они предмета, које тражи пијаца, који требају друштву. Према томе је јасно, да другитво, на размени ироизвода основано, своди све иојединачке , конкретне , различне радове , на оишти, једнолики, аистрактни рад човеков, и онда мери тај рад временом, које је њему неоиходно иотребно да дотични ироизвод који му треба добије у довољној количини. У том друштву то се практички цоказује и може показати само на пијаци, конкуренцијом између оних који какав еспап нуде и оних који га траже.1) !) Ово је Марксова деФиниција вредности. Она је усавршена теорија вредностн А. Смита и Д. Рикарда. Смит је у економској науци коначно утврдио да је рад основ вредности. Рикардо је онај прннцип пооштрио и провео даље: утврдивши да је радкоји