Дело

Д Е Л 0 392 Да се вратимо сад самој размени. Рекли смо кад она ојача и прошири се, један од оних прдизвода који се размеЊУЈУ издваја се и постаје мера за друге есиапе у којој he се сразмери једни за друге размењиваги. И он је сам есиап, и само као такав може и да постане општа мера за друге еспапе. Тај тако одвојени еспап, у коме сви други еспапи изражавају своју вредност, оашти je еквивалепат за све друге еспапе, а сви други еспапи су ирема њему аосебни еквиваленти. Тиме што тај један еспан постаје општи еквиваланат за све друге еспапе, он постаје новац, коме ie прва улога и дужност да буде општа мера вредности свима еспагшма. На тај начин вредност, општи, једнолики, апстрактни човеков рад, добија свој материјални израз, свој засебни конкретни облик, у нарочитом једном еспапу. Сваки ће без сумње опазити овде једну контрадикцију , једну противност: једнолики, сведени човеков конкретни рад на прост потрошак радне снаге човекове, који чини вредност, јавња се практички у конкретном облику једнога еспапа, који материјализује општи, једнолики човеков рад, и ггостаје видан представник његов. Ова противност је у самој производњи која је на размени заснована. Да би тај један издвојени еспап, општи еквиваленат свију других еспапа, у коме се изражава вредност свих есиапа и који је материјални израз врсдности, или конкретни облик општег, једноликог човековог рада, могао што потпуније вршити своју прву улогу: да буде општа мера свима еспапима, он мора у свом конкретном облику да буде што ближи самоме појму вредности, самој суштини њеној: једноликом, општем човековом раду. Такав еспап је само један: то су драги метали, злато и сребро. Они су једини који могу дати конкретан облик апстрактном, једноликом раду човекову јер су и они сами једнолики. Исто тако они су једини од свих еспапа, који до« пуштају само квантитавне разлике, као год и вредности; и то их допуштају по вољи колико се хоће, с том још особином да чини вредност иросечанрад, и за тнм да то није само онај рад који се у надници плати него онај који се Фактичкиу лроизвод утроши. Маркс је на ове ресултате своја исинтивања надовезао и ону Смпт-Рикардову теорију вредности још даље усавршио. Марксовим речима вредност је: оишти, аастрактан, друштву аотребан човеков рад; а величина вредности: та) ра,\ измерен другитву неоиходно иотребним радним временом.