Дело

0 МЕЂУНАРОДШШ ТЕЧАЈИМА МЕНИЧНИМ 393 се делови њихови опет могу саставити у суму једнолике материје од које су и постали: они се могу, дакле, по вољи делити и опет делови у целину саетављати не мењајући облик ни као целина ни као делови. То је природна особина драгих метала, и за то су они природно одређени да буду материјални израз вредности, која је једнолики, апстрактан, општи човеков рад. За то Маркс лепо вели: «и ако злато и сребро нису од природе новац, новац је, међу тим, од природе злато и сребро.” Тнме и тако еспап који постаје новац добија двоструку економску корисност, или тако звану употребну вредност. Као посебан еспап, који је производ човекова рада, он има нарочиту економску корисност, у томе што је сировина или материјал за луксузне артикле. Као новац он има, иоред тога, и једну другу, Формалну корисност којој је порекло и извор у његовој нарочитој друштвеној Функцији да служи као материјалан израз вредности свих еспапа, да им буде општи еквиваленат и мера за њихове вредности. Док су драги метали добили ову другу, спецпјалну Функцију, функцију новца, прошло је много времена, и људи су тек мало по мало, поступно, пипајући, тако да кажемо, и несвесно одредили драгим металима ту, новчану Функцију. Дуго и дуго ту су улогу вршили други еспапи, и то обично и по правнлу или један од најглавнијих увозних еспапа, или један од најглавнијих домаћих, који се одвајати или отуђивати могао, и који је представљао главно богатство дотичног плсмена. народа, друштва, нпр. стока код номадских племена, код којих се најпре и развија и иостаје новац. Кад кад је улогу новца вршио и човек —• роб. Земља ту улогу није никад вршила: мисао да земља врши улогу новца јавила се тек у већ развиiеном грађачском другитву, у последњој трећини 17. века, а покушај остварења ове мисли јавио се тек читав век доцније, у Француској, за велике револуције Француске ‘) Пре него што пређемо на разне Функције новца, од којих је једна и прва да служи као мера вредности свима еспапима, да рекнемо реч две о вредности самога онога еспапа који је 11) К. Магх, Le Capital. стр. ŽG. Да не наводимо једнако, изјавл.ујемо да је цело лво излагаље о теорији новца по Марксову Еааиталу