Дело

0 МЕЂУНАРОДНПМ ТЕЧАЈПМА МЕНПЧНИМ 40 i циркулацију једни без цене а други без вредности, и да се раван део еспапа мења за раван део драгога метала. Како је ова ствар врло важна, нек нам је допушгено да овде наведемо и мишљење оснивача политичке економије Адама Смита, који се о том овако изражава : „Од новца који циркулише у једној земљи ретко кад може много остати, јер га ретко може бити сувише. Вредност купљених и продатих добара у једној земљи у току године захтева извесну количнну новца за њихов промет и за њихов распоред међу потрошаче, и преко те количине новца више не може бити. Прометни, циркулациони канал привлачи неодољиво иотребну суму новца да се њом испуни, али преко тога не npHMa.hI) Цпркулацији, дакле, потребна количина новца притиче сама од себе, њу неминовно доноси самациркулација еспапа, трговина, ако само за то нема вештачких ареграда што смегају отицању и притицању новца, које природно и без икаква учешћа државе бива. Да кажемо, одмах на овом месту, још реч две о кованом новцу, или монети, пре него што изложнмо и остале Функције новца. Ковање новца је право државе. У кованом новцу забележена je вредност његова. Ковани новац од некованога, од злата и сребра у полугама разликује се само обликом, и он сваки час прелази из једнога облика у други. Али држава може кованом новцу дати већу вредност него што је он у ствари има. И то по правилу бива само за новац који служи за доплате, за исплате иретека (кусура), п за мале новчане јединице, јер се чисто злато и сребро тешко може у врло ситним деловима давати па да буде угодно за саобраћај. Стварна вредност кованог новца мери се пр стварној садржини чистога драгога метала у њему : златнога по садржини злата, сребрнога по садржини сребра. Само ковање новца кошта врло мало; и што је ова такса за ковање мања, то је за природни оптицај новца боље. Како дејствује скупа такса за ковање новца читаоци су видели у самој расправи Шраутовој, где је писац и то нитање доднрнуо. Епглеска кује новац за бадава ; грошак за то она, држава, сноси сама, и то, разуме се, у доЈ) А. Smith, Natur und Ursachen des Volkswolilstanđes, II, стр. 451, Дело IX 26