Дело

402 Д Е Л 0

бро појмл>еном свом сопственом интересу. Јер, на тај начин, она свагда, при оскудици кована новца, добија лако ковани новац чим се за то потреба укаже : трговци однесу полуге у ковницу н искују их ; као што, обрнуто, исковани новац извлаче из саобраћаја и претварају у полуге, те их извозе, кад је за то потреба. Ковани новац је поникао из улоге новца као циркулационог средства. А видели смо раније како се ковани новац, као циркулационо средство, може да заменп папиром * Из онога што је речено о количини новца потребнога за циркрлацију у даном времену, није тешко извести закључак да тај исти закон вреди и за иаиирпи новац. Особита правила или закона за њ нема, осим овога: у онолико у колико га има више у саобраћају него што је потребно самога металнога новца, на место кога он стоји у толико већи број папира представља исту вредност новчану. Ако је ннр. држава пустила у саобраћај два пута више иапирног новца него што je потребно за циркулацију, онда ће нпр. артија од два динара представљати само један динар. Код метала самог то већ не би могло да се деси : сувишак би одмах из саобраћаја изашао, а папир не може, јер он нема никакве унутрашње вредности. То што вреди за чист папирни новац, вреди и за ситан новац метални, који служи за доплате : за бакар, за никл, па данас и за сребро. Чим га има преко количине која је неопходно потребна за ситан саобраћај, он потискује прави новац, злато, и вредност му иада на ону малу стварну вредност коју има и која је увек мања но што је држава на њему бележи, а злато добија ажију. И он не може, из казаног разлога, да излази из саобраћаја, као ни папирни новац. * Сад да кажемо неколико речи о оним Функцијама новца, где се он мора лично да јави, где је звечећи новац свагда потребан. Такве су Функције ове: 1, Чување, или остављање новца у касе, у благајне иојединаг^а. То је Функција новца као блага. За новац се може куиити све, а за еспапе не може се свагда добити оно што V