Дело

406 Д Е Л О тој основи ваља тражити узроке ажији, или негде на другом месту, нпр. у међународном билансу плаћања Србијина. До године 1868. Србија није имала с&ога новца. У њој је дотле циркулисао туђ, стран новац. Саобраћај га је природно привлачио, и држава за то ни најмање није имала да се сгара. Читалац који је пажљиво пратио наше излагање о теорији новца, разумеће лако како је то могло бити. И онда је у нашем саобраћају било и злата, и сребра, и другога, ситнога новца, Године 1868. и 1869. Србија је први пут добила свој новац, и то бакарни. По височајшим решењима од 15. марта 1868. и 24. јануара 1869. године Србија је исковала бакарнога новца за 734.737 динара. Кад је он пуштен у саобраћај и у каквим су количинама исковане поједине новчане јединице — не може се по Зборницима закона констатовати. Иза тога је Србија године 1873. добила закон о ковању сребрне монете (В. Збор. 26.). Тада је исковано 6 милијуна динара сребра у дводинарцима, у комадима од 1 динара и од пола динара. Законом од 10 декембра 1878 о сриским народним новцима (Збор. 34.) Србија је добила и златан новац. По том закону имало je да се искује 10.000.000 динара златнога новца, пола у десетодинарнцима а пола у златницима од по 20 динара. По истом том закону требало је да се искује још 3.600.000 динара у сребру, и од те суме 1.000.000 динара у петодинарцима, а, осим тога, још и 1.200.000 динара у бакру. Овим законом је са свим укинут и замењен закон о ковању сребрне монете од 1873. године, и иостављена основа за нашу валуту, која и данас важи. Но о том доцније. Годнне 1883. (јан. 1.) дошао је закон о ковању никла. И по том закону исковано je никла за 1.200.000 динара. Најпосле 1884. године дошао је закон о замени бакарнога новца никленим. По том закону требало је повући сав бакарни новац из саобраћаја и заменити га никлом, радн чега је влада овлашћена да искује још 2.000.000 динара никленога новца. И бакарни је новац доиста из саобраћаја повучен према овом закону, али је већ 22. септембра 1885. године, дакле носле