Дело

0 МЕЂУНАР0ДН11М ТЕЧАЈНМА МЕНИЧНИМ 407 једва нешто мало јаче од године дана. дошао закон да се повучени бакарни новац оиет иусти у саобраКај. Кад се погледа на време кад је то било, за свакога ће бити јасно, да то није диктовала здрава новчана циркулација — него Финансиска невоља ! Према свему овоме Србија има, дакле, данас овакога и оволико новца — по закону: 1, Злата 10.000.000 динара, 2, Сребра .... 9.600.000 „ 3, Бакра .... 1.934 737 „ 4, Никла .... 3.200 000 {( Свега. 24.734.737 Кад одвојимо злато од осталога новца, онда имамо на 10.000.000 дин. злата 14.734.731 осталога, ситнога новца. По закону о српским народним новцима, који је поставио основу нашој валути и који и данас важи, у сребру, и то у петодинарцима, може се дати, у једној исплати, највише 500 динара, а у дводинарцима, дииарима и пола. динара укупно само 50 динара; у бакру само 1 динар највише. По закону о ковању никла, у никлу се може дати до — пет динара! Према томе, дакле, законски у нас не постоји двојака валута, него једноставна — мономентализам. Код двојаке валуте оба метала, и злато и сребро, морају се примати неограничено у свакој исплати, ма колико она била велика: они су ту потпуно равноправни. Али се, исто тако, не може рећи ни да је у нас чист мономентализам, јер је сума до које се може плаћати у сребру сувише велика. Где постоји чист мономенталњ зам, у сребру се плаћа обично до 50 динара, или највише 100 динара, коју суму Пол Лероа Болије допушта за Фран* цуску, и то с обзиром на ону суму сребра коју она има исковану и која је доиста велика. Валута коју ми нмамо ио закону о сриским народним новцима — то је тако звани роми мономентализам и то златан (die liinkende Wakrnng‘) какав има Немачка, али не по закону него de facto, за то што је она при регулисању своје валуте и пре* тварању сребрне у златну оставила у саобраћају на 400.000.000 марака сребрнога новца. Међу тим у иракси она има ипак у ствари златну валуту јер има сразмерно довољно злата, да