Дело

410 Д Е Л 0 држави прибави иотребно злато другим, вештачкнм путсм, пошто ју је лишно природнога пута. Законом од 14. Јуна 1884. године долази додатак члану 14. закона о српским народним новцима и њим се наређује: да се царина мора плаћати у злату, а кад се у сребру плати онда се мора додати и ажија колико је злато у прошлом мееецу имало; без доплате ажије може се царина платити у сребру само за половину суме која се има да положи ! С-ам, пак, чл. 14. гласи овако: «кад се српски златни новци искују и течају предаду, сребрних новаца од 5 динара појединци неће морати примити у једној исплати више од 500 динара, ни оних од 2 динара, од 1 динара и од пола динара укуано више од 50 динара и ♦ * ★ На овако наше стање у новчаном гштању дошла је установа Народне Банке која је у истој тој 1884. години отпочела свој рад. Закон о НароАној Банци постао је 6. јануара 1883. само пет дана после закона о ковању никла ! По чл. 9- закона о Пародној Банци, Бзнка може издавати банкноте само од 50, 100, 500 и 1000 динара, а по чл. 10. сваку је банкноту дужпа размепити за злато у пуној вредности. По чл. 11. банкноте су осигуране златом и другим вредностима које се лако и брзо у новац могу претворити; Банка може највише издати два и по пута више банкнота но што има иокрића за њих у злату, при чему злато може битн замењено сребром највише за четвртину. Овај последњи пропис је препис енгдеског закона о Банци од 1844. године, само што није узет погпуно онако: да се банкнота банчина може и у сребру исплатити ио његовој стварној, иијачној вредности\ односмо да се и сребрна банкнота може цустити по тој оснвви: да вредп онолико колико сребро стварно има вредности према злату. По чл. 25. у резервни фонд иде од целе добити највише до 15°fo док тај фонд не достигне 20°|о уплаћеног банчиног каиитала; на награде иде од добити највише до 10°|о. Али овај закон је већ у свнм овим одредбама нзмењен 23. септембра 1885. године.