Дело

0 МЕЂУНАРОДНИМ ТЕЧАЈНМА МЕННЧНИМ 413цама сребрног новца. Банка је дужник, а грађани који банкноте држе повериоци су, и они по закону не морају да нриме више сребра него што их закон на то гони. Међу тим измене у закону о Народној Банци претварају је у такога привилегованога дужника, који има права да се одужује сребром у нсогранпченим сумама и, преко тога, да још повериоцима спречава да дођу до иравог земажскога новца ! Тиме је значај самих банкнота промељен: оне су од кредитнога новца постале новац и то повац аассирни; јер кад Банка по измењеном закону мора сваку банкноту од ]0 динара да промени само у сребро, а може да је издаје скоро неограничено, нитп је дужна за љу дати злато, онда је то просто издавање папирнога новца, н то у толико пре и више штоона истим тим сребрним банкнотама купује с иијаие злато с доплатом ажије што никоја Банка на свету не чини нити чинити може, а то купљено злато држи ван саобраћаја, те оно никаква утицаја нема на новчани саобраћај, као год и оно злато што је у рудницима закопано1). На тај начии je наш роми злагни монометалисам, који по закону имамо, претворен у роми сребрни монометализам, и то не метаини него — папирни . Јер на 25.000.000 динара сребрних новчаница, Банка има за размену свега 4 и по милијуна дунара сребра у металу. А на 3—400.000 динара у златним новчаницама она има 6 милијуна у злату, које злато за саобраћај само онолико вреди колико има златних новчаница у саобраћају, т ј. колико оно фактички из иодргјма банчиних може изаКи. Све то злато осим првобитног бапчиног капптала купљено је — с иијаце наше за сребрне новчанице. Тако је и на тај начин са свим тумбе окрепута наша валута, и закон о српскпм народним новцима постао је — мртво слово на хартији. У место да примате и плаћате у сребру бољем само до 500 динара, и горем само до 50 динара, ви сте l) По извештају и билансу Народне Банке за 1895. годнну од суме њене пасиве у 25.434.206 динара, она има баначнога покриКа (l)ankmassige Deckung) само за 15'500-000 динара, или највише 16 милијуна динара, и то, скоро све у сребру, од. металнога покрића. Сва остала количина банкнота је — иапирни новац. Злато које Банка има мнмо суме златних новчаница није баншно нокриће за то, што га она није дужна давати у размену и што је оно Фактички нотпуно затворено за саобраћај... Немачка Банка и за сребрне талире даје увек злато, кад јој на размену дођу, по номиналној вредности, и тиме спречава љихову дисажију.