Дело

411 Д E Л 0 сад принуђени и да примате и да плаћате све у сребру; а ако хоћете или ако вам треба злата, онда мораге додати још 18°lo или 20°|<> ажије ! У адесто да се на време, у почетку Банчина рада, регулисала валута, и да су се основна идеја и начело закона о српским народним новцима доволи у сагласност с Фактичком количпном разне врсте новаца које треба да оптичу у саобраћају, и у сразмери која мора одговарати оном начелу — ковапо је мало злата а релативно много ситнога, рђавога новца који је после сребрном банкнотом још умножен те стање још више погоршано, на корист банчиних акционара а на штету целе земње. И Банка и држава ишли су у том једним, наопаким иутем. И онда није и не може бпти никакво чудо, што сад имамо ажију 18% и 20°|о ! III. Међународни биланс алаКања и ажија. Ажија! Колико се о њој до сад у нас говорило, нарочито у последње време, и колико је при том показано непознавања и неразумевања ствари — непознавања и неразумевања, које је много пута било право непознавање а често, Богме, и при кривено, интересом бојадисано. Већ по ономе што смо довде рекли и изложили види се јасно, да је по нашем схватању узрок ажији новчаној једино у нашем новчаном питању, једино у нашој нездравој и поремећеној валути. Али како има људи у нас, који озбиљно мисле, да нашој ажији лежи узрок и у такозваном међународном билансу алаКањаЈ или општем међународном билансу Србије, то ћемо овде разгледати и то: има ли и колико основа тако мишљење. А ово je потребно да учинимо у толико пре, што и они који су најближи истини у овом питању допуштају да ажија може имати узрок свој и у међународном билансу једне земље. Најпре да ггречистимо једну ствар. Под ажијом ми разумемо овде само новчану ажију, iep се у пракси, у трговачком свету, често ажпјом зове сваки вишак који се даје преко извесне номиналие вредности, нир. какве менице, или другога иаппра од вредности.