Дело

Д Е Л О 416 Из досадашњега нашега разлагања лако је разазнатн и уочити: каквн су нринцчпи једне здраве валуте. 1, Да закон не брани да се плаћања врше у правоме новцу, у злату ; 2, Да закон, држава, отклони сметње природном отицању и притицању злага ; а то она може учинити само тако, ако ограничи други, ситан новац, на ситан саобраћај. Ово ограничење бива тиме. шго држава прописује да се преко извеснога максимума не може плаћати у рђавом новцу (никлу, бакру п сребру), нпр. у сребру преко 50 динара, а у бакру и никлу преко пола или преко 1 динара. Према томе и његова количина има бити одмерена, а ту количину показује искуство, Још једна мера смотрености у овом погледу је та, да вредност искованог новца за доплате, поткусуривања, буде већа од вредностн метала у полугама, од кога је иовац. Ово је потребно за случај ако би се пијачна вредност тих метала повећала, па би она онда могла повући за собом повлачење ситног повца из саобраћаја, ако би номинална вредност искована новца била мања. Ова је мера вредела раније за сребро, премда сад ствар стоји тако, да пијачна вредност сребра све више и стално пада. Има мишљење да сиромашне земље морају имати сребрну валуту, а само богатије могу имати златну. Истина је да што је народ богатији и производња му развијенија, он се внше и радије служи златом, али из тога не излази да су све друге земље осуђене на сребро. За Србију то нарочпто не вреди. Она зна за златну монету одавно, и народу је она дража од сребра : наш народ ie већ поодавно свикнут на злато. Толико о том, за сад, узгред. Може ли, кад и у којој мери емиспја банкпота да мења валутне одношаје једне земље ми смо, у главном, већ видели. Ако се она држи у границама, које јој одређује сама природа ^анкнота, као кредитнога новг^а, она не може кварити валутне одношаје. Моменти у којима ипак може да наступи, пролазно, дисажија банкнота према злату или ажија злата према банкнотама, са свим су особите природе, јер њих рађа и може родити само — кредит.