Дело

417

0 МЕЂУНАРОДЦИМ ТЕЧАЈИМА МЕНИЧНИМ Да се вратимо сад на одношај међународнога биланса плаћања према ажији. Претпоставимо, за часак, да је би*анс једне земље, нпр. Србије, аасивап. Србија онда има више иностранству да даје него што од њега има да прима. Претпоставимо да је наша валута уредна, здрава; да, дакле, лошега новца има само толико колико је за мали, ситан саобраћај, потребно. Питање је сад : може ли се, и, ако може, на који начин јавити ажија на злато ? За то што имамо више плаћања на страни, него примања нама треба више злата које не можемо добити нашим примањима са стране која су у мањку. Тражња злата ће очевидно подићи интерес. а већи интерес ће изазвати приток злата, јер новац иде за већим интересом. То је једна последица. Друга је последица таке ситуације да ће она изазвати већи извоз, већу радл.ивост у радњама које са стране доносе злато, а, обрнуто, дејствоваће као препрека за увоз, те ће он почети да опада. После некога, дужег или краћега времена, настаће , изравнање биланса. Ажија се у том међувремену, не може, међу тим, ни у ком случају јавити иросто с тога, што другога новца нема, јер га има само онолико колико га гута ситан саобраћај, из кога онда он не може никако ни да изађе. Ако, у такој земљи, има емисионе Банке, као што је наша Народна Банка, ако дакле у саобраћају има и банкнота, шта ће онда бити? Докле год је њена подлога јака, т. ј. докле она количину новчаница својих држи у саобраћају у толикој мери, да њен кредит стоји непоколебан, да је она у стању увек своје новчанице исалатити у злату — дотле не може бити ни дисажије њенпх банкнота према злату. Ако се њеп . кредит поколеба, те се почне сумњаги да ли ће она бити у стању свагда одговорпти својим обавезама ондо наступа дисажија њених бан кнота, али, осим ванредних случајева. Банка уредна и добро управљана увек се помаже у таким случајевима дизањем интересне и дисконтне стопе, докле то стање не прође, и тиме и сама она дејствује у правцу изравнања биланса који смо напред поменули. Дело IX 27