Дело

418 Д Е Л О Као што се види овај јбдини случај ажије иа злато, кад су валутни одношаји здрави, наступа само онда и теж онда кад у земљи има и кредитнога новца, и узрок му опет лежи у природи тога новца, у кредиту, а никако у међународном билансу плаћања, који само може, у том случају, да буде узрок аоколебаности кредита. Да бн још јасније видели природу новчане ажије и њено легло, да узмемо сад случај активнога биланса плаћања. Код активног биланса илаћања очевидно мора бити искључена свака новчана ажија — ако је узрок њој у мећународном билансу једне земље. Јер чим једпа земља прима, у даном времену, више са стране, но што има да даје онда је очевидно да она сво своја давања, дуговања, подмирује својим примањем злата, па јој још нешто од тога и претекне и код ње остане. Међу тим, у истини, новчане ажије има и код активнога биланса плаћања једне земље — ако њени одношаји валутни нису здрави, т. j ако има сувнше лошега новца, или ако има сувише папирнога новца. Пример за то да не узимљемо од нас. Да узмемо Аустро Угарску која много тачније води рачуна и о свом увозу и извозу робе, и о кретању новца и о свем плаћању. И тамо је било и учених људи, и практичара, који су узрок ажији тражили у неповољном међународном билансу монархије. Међу тим Теодор Херцка, познати зналац ове врсте питања, у својој раснрави Wecliselcurs und Agio, Wien, 1894. доказао je на најочигледнији начин да је Аустро-Угарска не само имала повољан трговински биланс за све време од1875. до краја 1893. године, него и већи приток злата од 1887. године до краја 1893. године од отицања или одилажења злага за то време. Најпосле он је утврдио и меничпим течајем као сигурним мерилом активност аустро-угарског међународног биланса. И онда, иошто је то све утврдио, он пита: откуда онда опет ажије при свој активности биланса, и како је и којим путем њу могао активан биланц створити?! Да одговори на ово питање, писац испитује одношаје аустро-угарске валуте и показује како је услед увећања количине папира у последње време наступила дисажија банкнота или ажије на злато. Одвело бн пас далеко да пратимо писца у овом његовом разлагању, али ћемо иавести његову закључну реч о том: ,,нова појава дисажије у